Neverovatan razvoj nauke i tehnologije u prošlom veku i iskorišćavanje prirode, crpeći sve njene resurse, doveo je do globalne ekološke krize. Mada je već pedesetih godina XX veka postalo jasno da takav način života najdirektnije negativno utiče na našu planetu, poražava podatak da se od tog puta ne odustaje.

Iako je voda sredina u kojoj je život nastao i bez koje nema života na Zemlji, većina reka je odavno postala kanal industrijskih i komunalnih otpada, što pogubno utiče na biljke i organizme koji žive u vodenim sistemima. Štetan efekat zagađenosti se ne odnosi samo na individualne vrste već i na celokupnu biološku zajednicu. Danas se kao odlagalište otpada koriste svi vodeni tokovi, uključujući i okeane.

Industrijski razvoj koji je predstavljao industrijski rizik, ocenjivao se isključivo po ekonomskim pokazateljima zbog kojih smo došli u fazu „rizičnog društva” po daleko važnijim po nas, ekološkim pokazateljima. Tokom sagorevanja različitih oblika goriva u motorima i fabrikama, u Zemljinu atmosferu se oslobađa ogromna količina štetnih materija koja izaziva promenu prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenti u vazduhu.

Docent nauka o očuvanju prirode, Džejson Vest sa Univerziteta u Severnoj Karolini, tokom svog istraživanja o uticaju lošeg vazduha na zdravlje je došao do podataka na onovu kojih je NASA napravila mapu Zemlje, ilustrujući krajeve u kojima žive nacije sa najvišom stopom prerane smrti usled zagađenja vazduha.

Poredivši podatke od 1. januara 1850. sa podacima od 1. januara 2000. godine, ova mapa koloritno pokazuje prosečan broj smrti na 1000 kvadratnih kilometara godišnje usled „finih čestica”. Kako u svom prečniku imaju 2,5 mikrometara, ove čestice su opasnije od svih drugih jer su dovoljno sitne da dopru do pluća. Tamno smeđa boja na mapi predstavlja područja na kojima je veći procenat smrtnosti od onih svetlijih, dok plava boja ukazuje na pomak u kvalitetu vazduha i smanjenju smrtnih slučajeva u odnosu na početnu godinu istraživanja.

Zbog ovog problema širom sveta umre 2,1 miliona ljudi. Kao nakritičnije delove sveta, mapa pokazuje istočnu Kinu, Indiju, Indoneziju i Evropu. Zemlje Balkana, među kojima je i Srbija su prikazane tamnom bojom, što govori o tome da je kod nas zagađenost enormna.

Očigledno je da nismo dorasli prilici da upotrebimo tehnologiju u cilju zaustavljanja plime izumiranja života u vodama i na kopnu. NASA upozorava da je naše vreme na Zemlji ograničeno. Ono što činimo kako bismo naizgled unapredili život, zapravo preti našem kraju.

Kako 2/3 Zemlje čini voda, posmatrana iz kosmosa naša planeta je dobila naziv Plava planeta. Paradoksalno je to što na ovoj mapi, najmanji procenat zauzima upravo ta boja.

Foto: Robert Simmon / NASA