Radnja filma je smeštena u revolucionarni Iran, kada je svrgnut Šah Pahlavi i na vlast došao islamski verski vođa ajatolah Homeini. U burnim događajima prilikom napada na američku ambasadu, 6 radnika ambasade je uspelo da izbegne hapšenje i da se sakrije u kanadskoj ambasadi. Toni Mendez (Ben Aflek) uspeva da ubedi CIA da prihvati njegov plan spašavanja tih 6 amerikanaca pod maskom snimanja SF filma ''Argo'', u saradnji sa holivudskim producentom Lester Sigelom (John Goodman) i šminkerom Džon Čejmbersom (Alan Arkin). U filmu je za sada otkriveno 24 grešaka, što tehničkih što istorijski nepodudarajućih. Najveće greške su:

1. Tokom protesta iranskih revolucionara ispred američke ambasade, čuje se kako gomila viče ''Ubij ga!''. Da je radnja filma smeštena bilo gde na teritoriji bivše SFRJ, to ne bi bilo čudno. Ne bi bilo čudno ni to da poneki Iranac zna srpsko-hrvatski. Ali da cela gomila od nekoliko stotina protestanata, na srpsko-hrvatskom viče ispred američke ambasade u teheranu, e to je već čudno.

2. U sceni kada upoznajemo Tonija Mendeza, čujemo kako spiker na tv govori da je prošlo 69 dana od događaja u Teheranu. Američka ambasada je zauzeta 3. novembra, i kada se dodaju tih 69 dana, radnja filma se vremenski preselila u prvu polovinu januara, tačnije 12. januara. Ako obratite pažnju na scenu pre izjave spikera, i scenu nakon poziva Mendezu, videćete dosta žutog uvelog lišća na tlu i na drveću. Odakle žuto jesenje lišće u sred zimskog januara?

3. Kada Mendez sa Sigelom i Čejmbersom traži odgovarajući filmski scenario, videćete kako uzima skriptu za Argo koja ima crne korice. U sceni koja je odmah iza toga, dok čita naglas radnju filma, videćete da je skripta sasvim obična, bez ikakvih korica na sebi. Kasnije u filmu, skripta se opet pojavljuje u svom prvobitnom izdanju sa crnim koricama.

4. Kada Mendez piše rođendansku čestitku sinu, na dnu čestitke je rečenica "love you both. So..." a zatim u sledećem redu piše ostatak ''...much''. Samo sekund kasnije, vidimo kako piše nastavak čestitke, ali u toj sceni, ''So much'' se nalazi u jednom redu, a ne odvojeno kao malopre.

5. Prilikom potere za avionom, na aerodromskoj pisti videćemo kako su se dva policijska automobila i kamion približila avionskom motoru. Boing 747 ima 4 turbomlazna motora, svaki sa skoro 210 kN potiska. Da se automobil u stvarnosti našao na ovoj blizini iza motora bio bi bukvalno oduvan sa piste.

6. U istoj sceni potere na pisti, vidimo kako se policijski automobili približavaju avionu, a u stopu sa njima i vojni kamion. Malo je verovatno da se bilo koji kamion, vojni ili civilni, može takmičiti u brzini sa policijskim automobilima, a kamoli sa avionom prilikom poletanja.

7. Poslednja scena jurnjave za avionom je verovatno i najveća greška u celom filmu. Primećujemo kako oba policijska automobila i kamion sustiži avion, pretiču ga sa desne strane, i dolaze skoro do prednjih točkova. Već u sledećeoj sceni, avion uspešno poleće. Paradoksalno je to da Boing 747 poleće sa 160 mph ( oko 260 kmh). Koliku brzinu su onda razvijali policijski automobili u to vreme? Ili onaj vojni kamion u toj poteri?