Nakon višednevnog odlaganja, zbog loših meteoroloških uslova, Feliks Baumgartner je danas, 14. oktobra 2012, skočio sa fantastičnih 39.068 km. Kada se već razmišljalo da se ceo događaj odloži za sledeću godinu, Feliks je rekao da nema nameru da čeka 2013. godinu jer tada planira nešto novo. Šta, nije hteo da otkrije.

U 17.30 časova po našem vremenu, balon sa helijumom je poneo kapsulu Red Bull Stratos-a sa jednim putnikom ka ivici svemira. Praćen budnim očima celog tima u Kontroli leta, i suznim očima zabrinute ali srećne majke (koja majka ne bi bila i zabrinta i srećna, ljubi ga majka) Feliks je u svojoj kapsuli pratio gomilu monitora koji su snimali sve promene u atmosferi i slali podatke kontrolnoj stanici. Ekipa Red Bull Stratos-a se nada da će ti podaci, koji su sada prvi put zabeleženi, pomoći u povećanju bezbednosti kasnijih letova, što aviona na komercijalnim letovima, što budućim letovima u svemir. Zbog toga je NASA i učestvovala u sponzorisanju projekta koji je koštao preko 100 miliona dolara.

Napetost je rasla kako se balon penjao sve više i više, dok nije dostigla vrhunac sa visinom od 16 km. Sa te visine više nema povratka, nazad se više nije moglo, i u slučaju neke nepredvidive poteškoće, Feliks bi morao da iskoči pre vremena. Srećom po Feliksa, njegovu ekipu sa bivšim rekorderom Džoom Kitindžerom na čelu, rodbinu i mnogobrojnu publiku u Rozvelu sve je proteklo u redu. Nakon 2 sata penjanja, balon se našao na željenoj visini, Feliks je mahnuo u kameru sa zadovoljnim osmehom na licu i krenuo sa pripremama za skok. Otvaranje vrata kapsule je proteklo u savršenom redu, izlazak na platformu, kratka pauza na njoj i pogled na Zemlju koja na toj visini nema ravan horizont, već se vidi blaga zakrivljenost. Šta li bi na ovo rekla Inkvizicija koja je oštro kašnjavala za ovakve jeretičke tvrdnje?

Nakon nekoliko nepredviđenih stvari, kašnjenja u proveri svih parametara za skok, zbog čega se balon popeo 2000 metara više od planiranog, došlo je do pitanja da li skočiti ili prekinuti sve i vratiti kapsulu automatskim ispuštanjem helijuma iz balona. Feliks je odlučno rekao da ide na skok, i nastavio sa pripremama. Podešavanje pritiska, temperature odela i kacige, gašenje svih programa u kapusli dok se polako spuštala na određenu visinu. I najzad, nakon 2 i po sata od poletanja, došao je trenutak odluke. Otvaranja vrata kapsule i Feliks je ustao sa sedišta i više ničim nije bio vezan za kapsulu. Trenutak odluke i korak u prazno, snimak koji će sigurno vrlo brzo biti najgledaniji na popularnim sajtovima za prezentaciju video materijala. Nil Armstrong, prilikom stupanja na tlo Meseca, je rekao ’’Mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo’’ a piscu ovih redova kada je gledao ovu scenu pala je na pamet jedna druga rečenica iz crtanih filmova, ’’Pazi, prvi stepenik je veoma visok’’. Trenutak kada je svima stao dah i kada je pogled svih bio zalepljen na monitor koji je prikazivao ono što kamera na njegovom odelu. Jedan rekord je već oboren, najviši let balonom. Da li će uspeti i ostala 3, pitanje je koje se svima vrzmalo po glavi. Sem onog, hoće li preživeti, naravno.

''Volim vas sve'' rekao je Felix i skočio. Probijanje zvučnog zida, najkritičnijeg dela skoka, malo tumbanja u vazduhu, ali sve se završilo kako treba. Nakon 4 minuta i 19 sekundi slobodnog pada, Feliks je aktivirao prvi padobran koji je namenjen da ga uspori za otvaranja drugog sa kojim će sleteti bezbedno na zemlju. Dobili smo novog heroja našeg vremena, koji je obezbedio svoje mesto u istoriji čovečanstva. Na žalost, njegovu, nije uspeo da obori rekord Džoa Kitindžera u dužini slobodnog pada, ali ima vremena, ko zna šta će ''Ludi'' Austrijanac uraditi u narednim godinama. Bravo Felikse.