Daleke 1885. godine, ruski car Aleksandar III je poželeo da na Uskrs svojoj supruzi, carici Mariji Fjodorovnoj, pokloni nešto neobično. Za njih je to bila posebna godina, u kojoj su slavili dvadesetu godišnjicu braka. U želji da je impresionira, angažovao je dvorskog draguljara Petra Karla Faberžea da za nju napravi najdragocenije do tada viđeno uskršnje jaje.

Pomno prateći instrukcije koje je dobijao od cara lično, Faberže je napravio jaje od zlata, sa jednostavnom opnom od porcelana koja se otvara. Unutrašnjost krije iznenađenje, zlatno žumance koje se takođe otvara. U njemu se nalazi zlatna koka unutar koje je još jedno iznenađenje, minijaturna dijamantska kruna sa rubinom. Vrednost jajeta nije bila samo materijalna, u njegovu izradu je utkano jedno sećanje iz caričinog detinjstva za koje je car znao. Kao devojčica, obožavala je jaje koje se otvaralo i skrivalo mnoga iznenađenja, a koje je posedovala njena tetka, princeza Vilhemina Marija od Danske. Carica je bila toliko očarana jajetom Koka, da je car Faberžea imenovao „zlatarem imperijalističke krune” i naložio mu da za svaki naredni Uskrs osmisli posebno jaje.

Tako je rođena tradicija.

Svake godine, Faberžeov tim izuzetnih draguljara je mesecima radio na jajetu koje su za Uskrs predavali carskoj porodici. Ni sam car nije pre Uskrsa znao kako će ono izgledati. Oblici su varirali od carske kočije, srca u kojem su smešteni portreti članova carske porodice, do onih koja su slavila najvažnije događaje iz ruske istorije.

Jedno od najskupljih je čuveno Zimsko jaje iz 1913. godine, čija bi izrada u današnjem novcu koštala preko 2 miliona dolara. Ono je na aukciji 2002. godine prodato za 9,6 miliona dolara.

Nakon smrti cara Aleksandra III tradiciju je nastavio njegov sin, Nikolaj II Aleksandrovič, poslednji sveruski imperator. Od 1894. godine, Faberže je pravio dva unikatna uskršnja jajeta svake godine, jedno za majku cara Nikolaja Mariju Fjodorovnu, a jedno za njegovu suprugu, caricu Aleksandru Fjodorovnu. Do Ruske revolucije 1917. godine, kada je Nikolaj II Aleksandrovič abdicirao, Faberžeova radionica je najverovatnije napravila ukupno 52 najraskošnija i najekstravagantnija uskršnja jajeta koja je svet video. Do danas je sačuvano 43 malih remek-dela carskog draguljara koja se nalaze u posedu privatnih kolekcionara, muzeja i institucija širom sveta.

Predstavljamo vam neka od najlepših, i ona koje nose najzanimljivije porodične priče poslednjih ruskih imperatora:

Jaje Sećanje na Azov (1891)

Nikolaj II Aleksandrovič poklonio je svojoj Mariji Fjodorovnoj ovo jaje, koje u svojoj unutrašnjosti krije vernu repliku krstarice „Sećanje na Azov“. Brodom koji je nosio to ime su carevići Nikolaj i Gregorij 1890-91. godine putovali na Daleki istok kroz Sredozemno more i Suecki kanal, zadržavajući se u Grčkoj, Egiptu, Indiji, Kini i Japanu. Putovanje su inicirali njihovi roditelji, da bi mladim naslednicima proširili vidike i omogućili im da bolje upoznaju svet. Plovdba je bila puna iskušenja i neočekivanih prepreka. Carević Nikolaj II je u Japanu čudom preživeo atentat uz ozbiljne povrede glave, kada ga je u Ocu napao samuraj fanatik. Putovanje se završilo u Vladivostoku, gde su carevići započeli izgradnju Trans-sibirske železnice.

Simbolično je napravljeno od posebne vrste jaspisa, poznate i kao krvavi kamen, a dekorisano rubinom i dijamantima. Replika broda je napravljena od zlata i platine, dok je unutrašnjost jajeta obložena plišem zelene boje.

Jaje Sećanje na Azov danas se nalazi u Palati oružja u Moskvi.

Jaje Kavkaz (1893)

Kada je mlađi brat cara Nikolaja II Aleksandroviča, veliki vojvoda Grigorij Aleksandrovič, oboleo od tuberkuloze od koje će nakon šest godina i umreti, car je svojoj majci za Uskrs poklonio jaje napravljeno od zlata, dijamanata, platine, slonovače i bisera. I pored velike materijalne vrednosti, poruka i uteha koju je nosilo vredi nemerljivo više. Tehnikom oslikavanja vodenim bojama na porcelanu i slonovači, na vrhu minijaturnog jajeta visokog samo nešto više od 9 cm oslikan je lik Grigorija Aleksandroviča u pomorskoj uniformi. Sa sve četiri strane nalaze se bogato dekorisana vrata koja kriju slike pejzaža planine Kavkaz. U to vreme, carev brat se povukao u rezidenciju u letovalištu Abastumani, gde je klima bila pogodnija za njegovo narušeno zdravlje. Minijature na jajetu su prikazivale bajkovite prizore planine na koju je mlađi sin carice majke imao pogled tokom boravka na lečenju.

Jaje Kavkaz se nalazi u Muzeju umetnosti Nju Orleansa u Luizijani.

Jaje Đurđevak (1898)

Za razliku od većine Faberžeovih jaja, Đurđevak ne krije iznenađenje u središtu, nego poseduje mehanizam kojim se na vrhu otvara lepeza na kojoj su tri portreta oslikana na slonovači. Namenjeno je carici Aleksandri Fjodorovnoj, a na portretima su likovi cara Nikolaja II Aleksandroviča i njihovih prvih kćeri, Olge i Tatjane. Na pozadini minijatura ugraviran je datum, 5. april 1898. godine.

Carica Aleksandra je obožavala cveće, a carska palata je uvek bila bogato dekorisana biljkama koje su u vozovima stizale sa Krima. Đurđevak je bio njen omiljeni cvet. Biseri, koji na jajetu predstavljaju latice đurđevka, bili su njen omiljeni dragulj.

Fondacija Spajanje vremena iz Moskve danas poseduje ovo, kao i veliki broj drugih Faberžeovih jaja koja se nalaze u Faberžeovom muzeju u Sankt Peterburgu. Jedna od misija njenog osnivača i vlasnika Viktora Vekselberga je da sva Faberžeova jaja vrati u njihovu domovinu. Đurđevak je kupio 2004. godine zajedno sa još devet jaja iz kolekcije magazina Forbs za sumu koja je ostala tajna. Procenjuje se da nije bila manja od 100 miliona dolara.

Jaje Palata Gatčina (1901)

Rezidencija Marije Fjodorovne u Gatčinu, gradiću u blizini Lenjingrada, našla se u jajetu koje je Faberžeov tim po instrukcijama Nikolaja II napravio za caricu majku 1901. godine. Zlatno jaje je obloženo belim porcelanom, dekorisanim lišćem i cvećem između dvanaest linija bisera. U njemu se nalazi savršena minijaturna replika rezidencije, urađena u zlatu, sa takvom pažnjom i preciznošću da se jasno mogu videti detalji poput ukrasa na fasadi, zastava, okolnog pejzaža i drveća.

Jaje Palata Gatčina nalazi se u Umetničkoj galeriji Walters u Baltimoru.

Jaje Paun (1908)

Inspirisano Paunovim satom Džejmsa Koksa iz XVIII veka, jaje Paun je bilo uskršnji dar Mariji Fjodorovnoj od sina. Unutar jednostavne ljuske nalazi se neverovatno lepa minijatura pauna koji sedi na zlatnom stablu dekorisanom cvetovima od dragog kamenja. Paun krije poseban mehanizam. Kada se skine sa drveta i stavi na ravnu površinu, on počinje da se šepuri, širi svoj raskošni rep i pomera glavu. Kažu da je Dorofejev, jedan od Faberžeovih draguljara, na ovom jajetu radio pune tri godine.

U vlasništvu je Fondacije Eduarda i Mauris Sandoz iz Švajcarske. U poslednjih 20 godina nije bilo dostupno oku javnosti.

Jaje Drvo lovora (1911)

Još jedan dar majci od cara Nikolaja II Aleksandroviča, jaje poznato i kao Drvo pomorandže, stiglo je 12. aprila 1911. godine iz Faberžeove radionice. Postalo je poznato po nazivu „drvo pomorandže” jer je članove carske porodice asociralo na istoimeni poznati francuski mehanizam iz XVIII veka, ali je Faberže insistirao na imenu Drvo lovora.

Stablo drveta je napravljeno od delića nefrita i nastavlja se u raskošnu krošnju koju čine isprepletane grane, voće i cveće napravljeni od belog porcelana i dijamanata. Skriven u gustom lišću, na vrhu se nalazi otvor, a u njemu ptica od dragog kamenja koja širi krila, okreće glavu, otvara kljun i peva.

Promenivši mnogo vlasnika, jaje Drvo lovora se 2004. godine konačno vratilo u svoju domovinu. Na aukciji kuće Sotbi, kupio ga je Viktor Vekselberg za Fondaciju Spajanje vremena iz Moskve.

Jaje Sazvežđe carevića (1917)

Poslednje, nikada završeno Faberžeovo jaje namenjeno ruskoj carskoj porodici trebalo je da bude uskršnji dar carici Aleksandri Fjodorovnoj od cara Nikolaja II Aleksandroviča. U jajetu se nalazi satni mehanizam, a na opni od plavog stakla ugraviran je zodijački znak Lava (horoskopski znak cara). Na delovima staklene opne vidi se početak rada na sazvežđu, koje je trebalo da bude predstavljeno obiljem sitnih dijamanata.

Iako je 2003. godine ruski milioner Alaksandar Ivanov tvrdio da u svojoj kolekciji dragocenosti ima originalnu verziju ovog jajeta, kompletno završenu, ruski eksperti ovo smatraju besmislicom. Nezavršeno jaje se nalazi u Faberžeovom muzeju u Baden Badenu.