Ovo ostrvo često mešaju sa mnogo poznatijom imenjakinjom, Dominikanom (Dominikanska Republika), a razliku najbolje uočite kad čujete kako lokalno stanovništvo izgovara imena te dve države (Dominika- sa kratkim prvim i dugim drugim „i”, i Dominikana- obrnuto).

Ostrvo je u nedelju (po julijanskom kalendaru) 3. novembra 1493. godine otkrio Kristofer Kolumbo, pa je i ime dobilo po izvedenom latinskom terminu za taj dan u nedelji. Na ostrvo ubrzo stižu Francuzi, koji su do kraja XVII veka uz domorodački narod činili većinsko stanovništvo. Tokom Sedmogodišnjeg rata zauzela ga je 1763. godine Velika Britanija, te je vremenom zvanični jezik postao engleski. Konačno, 1978. godine Dominika dobija nezavisnost i postaje suverena ostrvska država.

Nalazi se na samom severozapadu grupacije Ostrva zavetrine koja su dobila ime po tome što se nalaze vertikalno u odnosu na pravac tamošnjih vetrova, na pola puta između Trinidada i Portorika. Glavni grad, Roseau, ima manje od petnaest hiljada stanovnika, ali mnogo sadržaja koji mogu biti zanimljivi posetiocima.

Jedna od najvećih atrakcija je svakako tropska bašta Papillote, raj za botaničare, umetnike i fotografe. U njoj živi preko sto životinjskih vrsta u moru rastinja procvetalog u svim bojama, uz zvuke ledenih vodopada i gejzira sa mineralnom vodom. Treba posetiti i indijanski rezervat Kalinago, gde možete kupiti zaista lepe ručno pravljene suvenire, i probati drevni indijanski hleb od korena juke (cassava bread).

Oni koji žele da dožive avanturu u kojoj će se osećati kao pirati sa Kariba nikako ne treba da propuste izlet na Middleham vodopade. Za jednočasovno planinarenje do najvišeg vodopada na oko 50m visine dobijate nagradu da se okupate u jednom od kristalno čistih jezera. Ova avantura se ne preporučuje deci i starijima, ali ni lošim plivačima, jer su udari sa vodopada i struje u jezeru prilično jake, a voda duboka i hladna.

Hrana i piće na Dominiki predstavljaju poseban izazov. Pošto nisu zaraženi klicom turizmološke pohlepe, ne trude se da internacionalizuju svoju kulinarsku ponudu i prilagode je nepcima stranaca. Ukoliko vam u svom domu ponude „Planinsko pile”, ne smatrajte da su pokušali na prevaru da vam podvale žablje batake, već to shvatite kao posebnu čast. Lov na žabe je strogo zabranjen, pa je ovaj lokalni specijalitet nemoguće naći na meniju restorana. U restoranima preovladava riba, a tek negde možete naći i piletinu. Govedinu je teško naći čak i u specijalizovanim prodavnicama mesa, a ostale vrste mesa većina stanovnika Dominike nikad nije ni probala.

Ostrvo obiluje raznovrsnim voćem i povrćem, od kojih većini nećete znati ime jer ih nikada niste videli. Čak i ono koje vam izgleda poznato je drugačije. Pomorandže su zelene, a „kruška” je lokalni naziv za avokado. Veoma je zastupljen plantain, povrće koje izgledom podseća na bananu, a ukusom na krompir sa pojačanom aromom. Služi se na mnogo načina, najčešće grilovan ili pohovan. Dominika ima dobre plantaže kakaoa, čokolada je odlična.

Sveže sokove naći ćete na svakom koraku, u prodavnicama i na uličnim štandovima. U kafeu gos. Deea možete dobiti i Starbucks kafu, a u čuvenom Tininom marketu sveže kravlje i kozije mleko. Rum je nacionalno piće, i mnogi kafei, čak i oni mali duž obale sa ponosom nude svoj domaći rum. Omiljeno piće je i domaće Kubuli pivo.

Za ljude koji po prirodi nisu turisti, već vole da odu na mesta na kojima će se nakon par dana osećati kao da su tu oduvek živeli, ostrvo Dominika je prava destinacija.