U siromašnom i ratovima uništenom Kabulu, dečaci su sami pravili igračke. Omiljene Masoudove igračke bili su mali kotrljajući objekti koje je pokretao jak pustinjski vetar. Dečaci su se zabavljali praveći što lakše i savršenije konstrukcije, a potom organizovali trke. Često se dešavalo da vetar igračke odnese na nebezbedne zone, gde je ljudima zbog minskih polja i neeksplodiranih kasetnih bombi bio zabranjen pristup.

• „Još uvek se sećam tih izgubljenih igračaka, mogao sam samo da ih gledam, jer su bile izvan bezbedne granice”- napisao je Hasani na svom blogu.

Nakon skoro dve decenije, vratio se u Kasabu i napravio novu „igračku”, koja je značila razliku između života i stradanja. Ovog puta dvadeset puta veću i težu, konstruisanu od bambusa i biorazgradive plastike, sa integrisanim GPS čipom. Projekat nazvan Mine Kafon je deo njegovog diplomskog rada, a mogućnosti koje nudi su ogromne. Kotrljajuća lopta bi se puštala u minama zagađeno područje, pritiskom na tlo bi aktivirala neeksplodirane mine, a GPS uređaj bi slao lokaciju deminiranog područja i tako pomogao u mapiranju deminirane zone. Hasanieva otadžbina, Avganistan, ima zvanično 10 miliona neeksplodiranih mina rasutih širom zemlje. Sumnja se de je ovaj broj višestruko veći.

• „Svaka uništena mina je jedan sačuvan život, a život je dragocen”- zaključio je Hasani na kraju svoje prezentacije, i dodao da radi na poboljšanju svog izuma da bi omogućio da jedna deminerska lopta „preživi” nekoliko eksplozija.

Ovo bi svakako bio veliki pomak u rešavanju problema zaostalih mina i kasetnih bombi koje u ratom pogođenim zemljama desetinama godina kasnije odnose žrtve. Iako je projekat Mine Kafon tek na nivou dizajna, Hasani se nada da će vlade država i humanitarne organizacije prepoznati značaj ove inovacije i primeniti je u praksi.