U našem sistemu obrazovanja se sve više primenjuje debata, kao metod formalne diskusije u kojoj dve strane, poštujući unapred dogovorena pravila, razmenjuju argumente zastupajući različita stanovišta povodom iste teme.
Debatno obrazovanje ima izuzetno pozitivan uticaj na razvoj mladih pokazuju studije. Kako debateri nastoje da razložno odbrane svoje mišljenje i da kroz kritički stav jasno definišu probleme, a da pritom budu tolerantni prema protivničkom stavu, debata doprinosi stvaranju otvorenijeg i tolerantnijeg društva.
Da bi neko bio uspešan debater potrebno je da poseduje široko obrazovanje, brz i logičan način razmišljanja za ili protiv teme o kojoj se debatuje i da stalno istražuje. Na ovakav način učenja, mladi ne samo da bolje razumeju naučeno gradivno, već shvataju i njegovu primenu u životnim situacijama. Debateri nastoje da razložno i uverljivo odbrane svoje mišljenje, što im značajno pomaže u razvijanju kritičkog mišljenja. Prema međunarodnim studijama, učestvovanje na debatama povećava veštine kritičkog razmišljanja studenata i do 44%.
Pošto je u ovakvom načinu razmene mišljenja naglasak na javnom, studije pokazuju da debatovanje utiče na poboljšanje komunikacionih veština, razbijanju treme i negovanju kulture izražavanja sa posebnim osvrtom na dobru i jasnu dikciju tokom govora.
Brojna istraživanja su pokazala da učenici i studenti koji učestvuju u debatnim aktivnostima postižu bolje akademske rezultate u odnosu na svoju generaciju, pokazuju veći stepen zrelosti tokom suočavanja sa životnim problemima, imaju veće samopouzdanje i dobro razvijen metod u rešavanju konflikata.
Na fakultetima i u srednjim školama u Srbiji je sve više debatnih klubova, što je dovelo do toga da tim od osam naših studenata ostvari odličan plasman na nedavno održanoj „Olimpijadi debatovanja“ koja je ove godine održana u indijskom gradu Čenaju, a na kojoj se takmičilo preko 800 studenata sa 250 univerziteta širom sveta.
Studentkinja treće godine Fakulteta političkih nauka, Helena Ivanov, sa kolegom Stefanom Siridžanskim je uspela da se plasira u finale takmičenja u kategoriji engleski kao nematernji jezik, gde su debatovali na temu „Ovaj dom bi dozvolio zemljama da plate drugim zemljama da nasele azilante koji stignu do njihovih granica“. Od momenta kada su saznali šta je tema, imali su 15 minuta da se pripreme za debatovanje koje je trajalo svega sedam minuta. Kvalitet argumentacije koje je jasnim stavom iznela, potkrepivši ih odličnim primerima, doveli su do toga da je Helena proglašena za najbolju govornicu na svetu.
Veliki uspeh na ovom takmičenju osvojili su i naši studenti sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, Viktor Prlja i Goran Jankuloski, koji su uspeli da se plasiraju u kategoriju engleskog kao maternjeg jezika, što je drugi slučaj u istoriji ovog takmičenja. Njihovi argumenti i način prezentovanja su im doneli mesto četvrtog i šestog govornika sveta u kategoriji engleski kao drugi jezik.
Zabluda je da studenti koji učestvuju u debatnim klubovima imaju ambiciju da postanu deo političke scene. Situacija je obrnuta. Oni koji se već bave politikom žele da nauče nešto o debatovanju. Debata koja se razvija u debatnim klubovima razvija jednu novu vrstu društvene odgovornosti.
Sve ovo ponovo postavlja pitanje za javnu debatu na temu: Da li debatovanje treba uvesti u redovnu nastavu u našim školama i na fakultetima?
