Zakonske odredbe kojima se sankcionišu prosjaci predstavljaju očigledan apsurd. Nemoguće je naplatiti kaznu licima koja nemaju primanja, ne poseduju imovinu, a često ni lična dokumenta.

Oni koji podržavaju kampanje protiv prosjačenja širom Evrope svoj stav pravdaju nizom argumenata. Pod plaštom prosjačenja često se kriju organizovane kriminalne grupe angažovane u krijumčarenju i trgovini ljudima, preprodaji narkotika, prostituciji, sakaćenju i kidnapovanju dece. Deci koja završe u sistemu prosjačenja uskraćeno je obrazovanje i zdravstvena zaštita, a nehumani uslovi odrastanja stvaraju od njih pogodne „regrute” i buduće slepe poslušnike ekstremističkih organizacija i organizovanih kriminalnih grupa.

U Italiji prosjačenje nikada nije bilo zakonom zabranjeno, mada su postojale odredbe koje zabranjuju korišćenje dece i životinja u te svrhe. Praksa kažnjavanja započela je na lokalnom nivou, prvi put 2008. godine, kada je grad Venecija uveo zabranu prosjačenja na ulicama. Kazne od 25-50 € su retko mogle biti naplaćene, a sve što je policija mogla da uradi je da zapleni zatečenu zaradu prosjaka. Postalo je jasno da ovaj sistem sankcija ne funkcioniše.

Nova praksa kažnjavanja koja bi podrazumevala sankcije protiv onih koji prosjacima daju novac predložena je u Norveškoj, Danskoj i Velikoj Britaniji, ali konkretne zakonske odredbe nisu donete. Lokalna vlast primorskog gradića Bordigera u italijanskoj regiji Ligurija, nedaleko od granice sa Francuskom, odlučila je da uoči turističke sezone uvede lokalni zakon koji davanje novca prosjacima tretira kao prekršaj.

„Besmisleno je kažnjavati prosjake koji nikada neće ni hteti ni moći da plate kazne, pa smo odlučili da na ovaj način opomenemo građane koji im novac daju. Za one koji su zaista u teškom materijalnom stanju postoje socijalne službe” - izjavio je gradonačelnik Đakomo Palanka.

Potez lokale vlasti je naišao na podeljena mišljenja. Tačku na brojne osude je argumentovano stavio Stiv Barns, jedan od osnivača fondacije Projekat Rim koja je obezbedila pomoć i podršku u socijalizaciji stotina beskućnika u italijanskoj prestonici. On je potez vlasti Bordigere ocenio kao veoma pozitivan.

„Ponižavajuće je baciti čoveku na ulici nekoliko novčića, to nije čin koji pokazuje humanost i samilost. Pored toga, takvim potezima se podržavaju ili organizovani kriminal, ili loše ljudske navike poput alkoholizma i narkomanije, jer prosjaci dobijeni novac retko troše na hranu i odeću. Pomoć ovim ljudima je moguća samo kroz institucije. Vreme je da počnemo da se prema njima ponašamo humano i ne umirujemo savest tako što ćemo im baciti malo sitnine” - rekao je Barns.