Restoran je otvoren samo radnim danima od 9 do 17h, a svakog dana se smenjuje tim od pet mladih ljudi između 18 i 25 godina (od ukupno 28 zaposlenih) sa Daunovim sindromom. Uz njih su uvek dve majke koje volontiraju i brinu da usluga bude besprekorna. Kafe može da primi do 40 gostiju.

Osnivač Daun kafea je Saruhan Singen, otac devojčice Sezil koja je takođe rođena sa ovim genetskim poremećajem. Danas i ona radi u kafeu. Saruhan o svom projektu kaže:

„Imam Sezil i mislim da imam sposobnost da razumem ljude poput nje. Kada razmišljamo o osobama sa Daunovim sindromom, shvatimo da nema mnogo zanimanja u koje ih je moguće uključiti. Dobro je što država danas više brine o njihovoj zdravstvenoj nezi, ali je važno i da učinimo sve da im pomognemo da budu nezavisni i vode ispunjene živote.”

Daunov sindrom predstavlja urođeni genetski poremećaj, koji se lako uočava na kariotipu u prenatalnoj dijagnostici usled trizomije hromozoma 21, ali i po karakterističnom izgledu deteta koji je vidljiv po samom rođenju. Gotovo uvek je prisutna umerena mentalna retardacija. Pre sto godina, usled brojnih komplikacija koje su bile posledica urođenih anomalija, njihov životni vek je bio samo 9 godina. Danas je znatno produžen i iznosi preko 50 godina. U razvijenim zemljama su donete brojne strategije sa ciljem da se ova deca što više uključuju u opštu populaciju i maksimalno osposobe za relativno samostalan život. U tom duhu, pokretanje Daun kafea u Istambulu podržala je kao dobar primer socijalnog preduzetništva lokalna vlast, tako što je na sebe preuzela plaćanje svih doprinosa državi.

Singen kaže da je u početku, 2011. godine, posao išao loše. Ljudi su oklevali da uđu jer nisu znali šta mogu da očekuju. Malobrojni koji bi se usudili, bili su oduševljeni atmosferom i uslugom. Priča o Daun kafeu se ubrzo proširila. Danas je ovo jedan uspešan posao na zadovoljstvo gostiju i mladih radnika koji sa puno ljubavi i entuzijazma obavljaju svoj posao.