Pobornici upotrebe vitaminsko- mineralnih dopuna tvrde da savremeni čovek ne može da se osloni na hranljive materije iz prirode, jer je hrana koju danas uzima znatno drugačija od one koju smo nekad nalazili u prirodi. Zbog načina uzgoja, transporta i skladištenja, voće i povrće sadrži vrlo mali procenat hranljivih materija, a meso je puno antibiotika i toksina. Pošto je u međuvremenu proizvodnja dijetetskih suplemenata u bočicama postala jedna od najjačih industrijskih grana, lobi ovih proizvođača snažno utiče na formiranje javnog mišljenja da su sintetički vitamini u pilulama postali neophodnost. U poslednje tri godine prodaja ovih preparata je porasla za više od 20%, a među najprodavanijim su ulje ajkuline jetre i multivitaminski miksevi. I pored sporadičnih upozorenja esnafske manjine da predoziranje vitaminima može biti veoma opasno, prosečan Evropljanin danas mesečno troši oko 30 € na vitaminsko-mineralne dopune.

Nesporno je da su nam vitamini neophodni, ali među ljudima koji ih koriste u sintetičkom obliku nalazimo dve grupe: oni koji se hrane nekvalitetno ili oskudno, a teše se da unose dovoljno hranljivih sastojaka jer konzumiraju čarobne pilulice, i oni koji se uravnoteženo hrane, a vitamine uzimaju preventivno, za slučaj da neku važnu grupu vitamina nemaju u redovnoj ishrani. Ljudi iz druge drupe imaju tendenciju da vitaminske dopune uzimaju selektivno, radi prevencije određenih stanja, po savetu lekara. To su obično vitamini C i E za koje se pokazalo da imaju snažan uticaj u borbi protiv slobodnih radikala koji su odgovorni za prevremeno starenje ćelija, razvoj karcinoma i srčanih oboljenja.

Šarene laže?

Mnoge ozbiljne studije su pokazale da telo ne može da iskoristi sintetičke vitamine na isti način kao one iz hrane, te da je njihova funkcionalna moć u telu znatno manja od onih iz prirodnih izvora. Dijetetičari, nutricionisti i lekari se slažu da, osim male grupe ljudi sa posebnim potrebama, zdravi ljudi ne treba da unose ništa sem svežeg voća, povrća, žitarica i male količine mesa da bi zadovoljili potrebe za vitaminima. Namirnice iz prirode sadrže mnogo veći broj vitamina i minerala od onoga koji je nama poznat, pa su tako i njihovi kompleksi u živoj hrani drugačiji nego u pilulama. Fitohemikalije, materije koje se nalaze u biljkama, ne mogu se spakovati u bocu, i samim tim ni uneti na neki drugi način nego prirodnom ishranom.

Ukoliko za primer uzmete jednu malu jabuku, težine samo 100 gr, u njoj ćete naći mnogo antialergijskih, antikancerogenih, antiinflamatornih i antivirusnih prirodnih hemikalija koje ne možete laboratorijski sintetizovati, i količinu C vitamina ekvivalentnu onoj u piluli od 1500 mg. Mnogi nesavesni prodavci ovih dijetetskih suplemenata (koji se vrlo često prodaju u multi-level kompanijama, van standardnih farmaceutskih tokova, i posredstvom nestručnih savetnika) navode kako se u njihovim preparatima nalaze aktivne supstance u srazmeri od nekoliko tona svežeg voća i povrća koje čovek ne može fizički da stigne da konzumira. Ove tvrdnje su neozbiljne, a kada bi bile tačne, onda bi ti preparati bili životno opasni. Čovek nije predodređen da prerađuje tone hrane, pa bila ona i najkvalitetnije voće i povrće, već male količine svežih namirnica koje u potpunosti zadovoljavaju njegove potrebe. Najnovija istraživanja su pokazala da čak i vitamin C, za koji se smatralo da je potpuno bezbedan za neograničenu upotrebu, u slučajevima kada je unet u prevelikim dozama izaziva habanje krvnih sudova koji postaju podložniji arteriosklerotskim promenama.

Kada treba uzimati vitaminske dopune

Samo neke grupe ljudi, privremeno i u određenim stanjima, imaju indikacije da koriste vitaminske dopune:

• Žene koje planiraju trudnoću ili su u ranoj fazi trudnoće treba da uzimaju preparate folne kiseline, i to samo u periodu kada odredi lekar.
• Ljudi koji retko ili nikad ne izlaze iz kuće, i žene kojima je iz kulturoloških razloga pri boravku na otvorenom pokriveno celo telo treba da uzimaju suplemente vitamina D, jer im je usled nedovoljne izloženosti Suncu sinteza tog vitamina umanjena.
• Vegani koji nikada ne jedu meso i mlečne proizvode treba da koriste vitamin B12 u tabletama.
• Ljudi koji su izuzetno pothranjeni, koji unose manje količine hrane zbog teškoća pri gutanju, profesionalni sportisti na intenzivnim treninzima, i ljudi koji se duže vreme nalaze na strogom dijetetskom režimu treba da koriste multivitaminske preparate.

Moguće opasnosti

Korišćenje megadoza vitamina može dovesti do ozbiljnih toksičnih efekata. Ovo je naročito izraženo kod vitamina rastvorljivih u mastima koji se deponuju u jetri, poput vitamina A, koji nakon nekontrolisanog taloženja može da izazove oštećenje jetre i retine oka. Dnevni unosi vitamina C u dozama većim od 2000 mg mogu da dovedu do stomačnih tegoba i dehidratacije, a prekomerni unos vitamina D do otkazivanja funkcije bubrega i opšte slabosti organizma. Prekomerni unos vitamina B kompleksa dovodi do neprijatnih promena na koži, od crvenila i osećaja pečenja do teškog osipa, dok vitamin K u prevelikim dozama daje simptome žutice, naročito kod dece.

Vitaminsko-mineralne dopune treba posmatrati kao lekove, iako se zbog načina prodaje, plasmana i neumerenog reklamiranja smatraju za dijetetske preparate i dodatke svakodnevnoj ishrani. Kao i svaki lek, i sintetički vitamin može doneti dosta koristi ako se upotrebljava s merom i razlogom, ali i mnogo štete ako se koristi na svoju ruku, u proizvoljnim dozama, i od proizvođača koji nije pouzdan. Stoga, preporuke o načinu doziranja i primeni treba prepustiti isključivo lekarima.