Da li se za Bukovskog može reći da je bio samo romanopisac, pesnik i pripovedač? Da li da ovom besmrtnom čoveku nalepimo etiketu pisca i nastavimo sa laganim konzumiranjem njegove duše kao sa čašom hladnog viskija?
Henri Čarls Bukovski Mlađi rođen je 16. avgusta 1920. godine u Andernah (Nemačka). Surovo iskren i koncizan, ostaće zapamćen kao vulgarni književni pripovedač o svemu marginizovanom u tim vremenima koje društvo, sve i da je htelo, nije uspelo da oblikuje. Nije mrzeo ljude, ali nije voleo one koji su se isticali u prvi plan. Prezirao je intelektualce zbog toga što ono što su mogli na jednostavan, govorili su na komplikovan način.
Danas Čarlsa Bukovskog smatraju za jednog od najoriginalnijih i najuticajnijih pisaca. Svoje književne uzore pronalazio je u Hemingveju, Dostojevskom, Robinsonu Džefersu, Džonu Fanteu, Luisu Ferdinandu Selinu. Dela Čarlsa Bukovskog su u osnovi autobiografska. Teme su šarolike i raznovrsne, a u centru njegovog interesovanja su uvek patnje i problemi običnog čoveka. Njegovi junaci su očajni, nesrećni ljudi, gubitnici i osobenjaci sa margina društva, ogrezli u poroke, često na ivici ludila, emocionalnog sloma i materijalne bede.
Svakako najpoznatiji junak je Henri Kinaski, alter-ego Čarlsa Bukovskog koji se pojavljuje u mnogim njegovim pričama i romanima. On je gubitnik, pijanac, kockar i ženskaroš koji živi na ivici bede, druži se sa propalicama i prevarantima, a žene povremeno koristi kako bi se dokopao visokog društva. Baš kao i Bukovski, Henri Kinaski preferira da bude sam, pije, piše i sluša klasičnu muziku. Prvi put se pojavljuje u priči "Confessions of a Man Insane Enough to Live With Beats", a njegovu dalju sudbinu pratimo kroz romane "Post Office", "Faktotum", "Žene","Bludni sin".
Književni izraz Čarlsa Bukovskog je jednostavan, oslobođen metafora, razumljiv svima, ali i izuzetno duhovit i ciničan u isto vreme. Jezik je sirov, ulični, ponekad vulgaran i brutalan. Verovatno zbog toga je Bukovski svoja dela objavljivao pretežno kod malih i nezavisnih izdavača. Važio je za "andergraund" pisca i za života je stekao mnogo manje slave i uspeha kod književnih kritičara i čitalaca od ove koju ima danas.
Ukoliko do sada niste upoznali njegov rad, navešćemo samo neke delove koji će zagolicati vašu radoznalost, i navesti vas da njegova dela potražite na policama knjižara i biblioteka.
O BAROVIMA:
Više ne zalazim u barove. Oslobodio sam se te navike. Kad danas uđem u bar, gotovo da mi je smešno. U životu sam bio u toliko barova da je to jednostavno previše za jednog jebenog čoveka – to je za mlade ljude koji žele da se šibaju s nekim, izigravaju taj usrani mačo stav, smuvaju neku ribu – a u mojim godinama to nije potrebno. Kad danas uđem u bar, činim to samo da bih pišao. Previše godina sam proveo u barovima. Toliko mi je muka od barova, da kad uđem u jedan od njih ja se izbljujem.
O ALKOHOLU:
Alkohol je verovatno jedna od najvećih stvari koje su se ikada pojavile na zemlji – naravno pored mene. Pa da... To su dve najveće stvari koje su ikada obitavale na zemlji. Zbog toga se i slažemo. Alkohol je krajnje destruktivan za mnoge ljude. Ja sam samo jedan od njih. Svo moje stvaralaštvo potiče od pijanstva. Čak sam i sa ženama, znaš, uvek bio sramežljiv kad dođe do seksa, pa mi je alkohol omogućio, seksualno, da budem mnogo slobodniji. On me oslobađa jer sam ja u suštini stidljiva, povučena osoba, a alkohol mi omogućava da budem heroj, da krupnim koracima gazim kroz vreme i prostor, da prihvatim sve izazove... I zato ga volim.
O PUŠENJU:
Ja volim da pušim. Pušenje i alkohol su protivteža jedno drugom. Pušim da bih se rastreznio, znaš, a kad se mnogo puši, obe ruke postanu žute, pa izgledaju kao rukavice... skoro braon boje... Pa onda kažeš sebi: ,,Kakvo sranje, kako li mi tek izgledaju pluća? Isuse!”
O MAČKAMA:
Dobro je imati mnogo mačaka oko sebe. Ako si depresivan, samo pogledaš u mačke i odmah se osećaš bolje; one poznaju stvari onakve kakve one ustvari jesu. Ne treba se ni oko čega uzbuđivati. One to jednostavno znaju. One su spasitelji. Što više mačaka imaš, to ćeš duže živeti. Ako imaš sto mačaka, živećeš deset puta više nego što bi živeo da ih imaš deset. Jednog dana će ovo biti otkriveno i ljudi će imati na hiljade mačaka i živeće večno. To je zaista komično.
O SLAVI:
Ona razara. Ona je kurva, kučka, razara u svim vremenima. Meni je zapao sladak deo jer sam ja slavan u Evropi a nepoznat ovde. Jedan sam od najsrećnijih ljudi ovde. Srećan džukac. Slava je stvarno grozna. To je mera na skali mediokriteta, svest koja funkcioniše na nižem nivou. A to je bezvredno. Odabrana publika je nešto mnogo bolje.
O USAMLJENOSTI:
Nikada nisam bio usamljen. Bio sam po iznajmljenim sobama – i osećao sam da želim da se ubijem. Osećao sam se depresivno. Osećao sam se odvratno – odvratno iznad svega – ali nikada nisam osetio da bi neka druga osoba mogla da uđe u sobu i izleči me od toga što me muči... ili možda više ljudi. Ne. Drugim rečima, usamljenost je nešto što me nikada nije brinulo jer sam uvek gajio neku čudnu naklonjenost ka samoći. Na žurkama, ili na stadionu prepunom ljudi koji se raduju zbog nečega – e onda mogu da se osetim usamljenim. Citiraću Ibzena: ,,Najjači ljudi su najusamljeniji.” Nikada nisam pomislio: ,,Pa, doći će neka prelepa plavuša i dudlaće mi kitu, lizaće mi jaja i ja ću se osećati dobro.” Ne, to ne pomaže. Znaš one tipične ljude, ,,Hej, petak je uveče, šta ćeš da radiš? Samo ćeš da sediš tu?” Pa da. Zato što nema ničega napolju. To je glupost. Glupi ljudi se muvaju okolo s glupim ljudima. Pusti ih neka se međusobno zaglupljuju. Nikada se nisam opterećivao time da mi se desi nešto kad izađem uveče. Krio sam se u barovima zato što nisam želeo da se krijem u fabrikama. Izvinjavam se milionima, ali ja nikada nisam bio usamljen. Ja volim sebe. Ja sam najbolja forma zabave koju mogu da imam.
Hajde da pijemo još vina!
