Prosudite sami, evo nekih od običaja vezanih za venčanja širom sveta:

Mlade u belom

Iako je jedno od najstrožih nepisanih pravila za zapadnjačke neveste bela venčanica, naročito ako se udaju prvi put, to nije oduvek bilo tako. Ta tradicija čak nije ni stara koliko nam se čini. Pre 1840. godine, mlade su rado oblačile haljine raznih boja na svom venčanju, a onda se desilo venčanje Kraljice Viktorije sa Princom Albertom, gde je ona odlučila da se odrekne boja i pojavi obučena u belo od glave do pete. Bela boja je bila veoma kontroverzna za ono vreme, jer je smatrana bojom žalosti, ali je nakon hrabrog izbora engleske kraljice postala opšti trend evropskih venčanja. Za razliku od ovog dela sveta, indijske mlade se tradicionalno venčavaju u crvenom sariju, a afričke neveste vole bogat kolorit i dizajn svojih venčanica.

Mazel tov!

Svakako ste, bar gledajući na filmu, bili svedoci jevrejskog običaja kada mladoženja nakon razmene prstenja cipelom lomi čašu umotanu u čaršav. Nakon tog čina svi gosti u glas uzvikuju „mazel tov!” što znači „srećno!”. Izvor ovog običaja nije sa sigurnošću utvrđen. Jedni kažu da običaj predstavlja podsećanje na rušenje svetinja u Jerusalimu i rečenicu iz Psalma 137:6 „neka Jerusalim bude iznad svake moje sreće” dok drugi imaju mnogo svetovnije objašnjenje, tumačeći to kao simboličan gest kojim mladoženja poslednji put odlučuje nešto vezano za domaćinstvo, i nakon toga vođenje svog doma prepušta svojoj izabranici.

Prsten na stopalu

Iako razmena nakita tokom čina venčanja uglavnom podrazumeva prstenje na rukama, nije uvek tako. Zapadnjački običaji nalažu da mlada, nakon čina venčanja, verenički prsten premešta na domali prst leve ruke, a na njegovo mesto na domali prst desne ruke, stavlja burmu. U Indiji, Hindu mlade svoju burmu nose na prstu stopala, prvom do palca. Ovo prstenje je uglavnom od srebra, i na taj način ga nose samo udate žene. Mladoženje ne nose prstenje na prstima stopala kao znak svog bračnog statusa, već kao nakit, i mogu ga nositi i neoženjeni muškarci.

Posipanje mladenaca

Jedan od najzastupljenijih običaja je posipanje mladenaca. Ovaj običaj je najrazvijeniji u Češkoj, gde tokom celog slavlja mladence nečim posipaju. Na samom početku ceremonije deveruše bacaju latice cveća po mladencima, kao simbol lepote i radosti. Tokom ceremonije, pred noge im se baca tanjir, čije krhotine moraju zajedno da počiste, što simbolizuje jedinstvo i slogu. Prilikom izlaska sa venčanja, prijatelji i porodica na mladence bacaju grašak kao simbol plodnosti. Kada nakon venčanja dođu kući, mladence će sačekati kiša od oraha, žitarica, sitnog novca i smokava, što predstavlja drevni paganski običaj umirivanja bogova u kući. U indijskoj ceremoniji venčanja porodica i prijatelji često donose venčiće i ikebane napravljene od cveta kadifice čijim laticama zasipaju mladi bračni par sa željama da imaju lep život.

Preskakanje preko metle

Preskakanje preko metle, ma kako bizarno izgledalo prilikom svečanog čina, ima dirljivu istoriju. Pošto im je bilo zabranjeno da se venčavaju i poseduju bilo kakvu imovinu, robovi američkog juga su se jednostavnim preskakanjem metle na mestu obeleženom za venčanja jedni drugima zavetovali na večitu ljubav. Ovaj običaj je napušten sa ukidanjem ropstva, ali ga nove generacije afroamerikanaca ponovo uvode kao deo ceremonije venčanja, u znak sećanja na tešku prošlost i tragičnu istoriju svojih predaka.

Poljska kecelja

Poljska venčanja su poznata po veseloj muzici i koloritnim plesovima. Jedan običaj, koji obično označava kraj zabave je Mladin ples, kada nevesti bliska prijateljica veže kecelju, nakon čega ona pleše sa svima koji to žele. Ovaj ples nije besplatan, i svaki gost koji želi ples ubacuje novac u džep kecelje. Ples obično započinje mladin otac, a završava mladoženja, koji ne ubacuje novčanice, nego po običaju - ceo svoj novčanik. Nakon što mladoženja ubaci novčanik i odnese mladu, svadba je zvanično završena.

Polterabend

Jedinstveni običaj koji je opstao samo u Nemačkoj, i delovima sveta gde Nemci čine većinsko stanovništvo. Ovaj pomalo agresivni način iskazivanja najlepših želja mladom paru podrazumeva da se sve zvanice uključe u bučno i nekontrolisano lupanje posuđa, tanjira i svog lomljivog pokućstva. Ne može se sa sigurnošću reći poreklo ovog nezgodnog običaja, ali se pretpostavlja da mu je u prošlosti svrha bila da otera i zaplaši zle duhove koji bi mogli naškoditi mladencima. Danas je samo način da ih ujedini u prvom zajedničkom poslu, raspremanju krša i čišćenju krhotina. Bez ovog običaja bi se baš i moglo.

„Ocrnjivanje” mladenaca

Ovako bi se možda mogao nazvati običaj poznat kao „Blackening the bride” koji se još uvek zadržao u Škotskoj. Ova ceremonija podrazumeva zabavu kada mladu i mladoženju nekoliko dana pre svadbe voze u otvorenoj prikolici kamioneta dok ih prijatelji koji trče za njima posipaju kofama raznog otpada od voća, povrća, mleka... Iako je potpuno nejasno zašto bi neko pri zdravoj pameti pristao da ga posipaju smećem, postoji objašnjenje za ovaj običaj. Kada ih „ocrne”, mladenci će postati neprivlačni svima u svojoj okolini i tako ostati verni jedno drugom. Mora se priznati, malo drastična mera za podsticaj monogamije.

Koreanska guska

Tradicionalno, mladoženja u Koreji majci svoje buduće supruge poklanja divlju gusku. Divlje guske zadržavaju jednog partnera ceo svoj životni vek. Na taj način, mladoženja obećava budućoj tašti da će njenu kćer voleti do kraja života. Ovaj običaj se zadržao do danas, s tim što se sada mnogo češće poklanja drvena statua guske nego živa životinja.