Ako sam u bolnici i ako me zaista voliš, nemoj me zvati, nemoj mi slati poruke. Znaj da svaka moja poruka ili moj glas preko telefona znači da sam kulturan i ne mogu da te odbijem ali i da se nakon toga pola sata borim za vazduh i teško dišem. Bićemo drugari ako pregrmim, a ako u tome ne uspem, znaću da me voliš kada odem tamo gore...
Dok je javnost svakodnevno zaokpljena ciframa obolelih i umrlih, čini se da niko ne daje savet kako se ponašati onda kada vam je neko blizak oboleo.
Hospitalizovani od covida 19 se bukvalno bore za vazduh. Svaki, pa i najmanji napor, tipa kuckanja poruka ili telefonski razgovor kod njih pogoršava situaciju i dovodi do gubitka kiseonika. I baš u tom trenutku ih se kao po pravilu sete brojni prijatelji sa kojima nisu bili u kontaktu dugo vremena. Iako niko ne zna kako su uopšte saznali tu strašnu vest, činjenica je da je odjednom svi znaju kao i da svako od njih, baš u tom teškom trenutku ima bezbroj pitanja: kako si se zarazio, kada si osetio simptome, koliko je trajalo pre bolnice, kako si dospeo u bolnicu, koju terapiju primaš...
Po pravilu se izbezumjenoj porodici javljaju pomalo ljutito tek onda kada od hospitalizovanog dobiju kratak odgovor sa tekstom: „dobro sam”.
Najbliži obolelih ne pišu poruke, ne zovu obolelog jer znaju koliki napor za njih predstavlja jedna otkucana poruka ili odgovor na poziv. Dragi prijatelji, nemojte ni vi. Javite se porodici, informišite se kako je, dajte im podršku, a obolelog od ove pašasti pustite da se izbori bez dodatnog naprezanja. Zar nije apsurdno da u takvom trenutku pomislite da ih volite više od njihovih najbližih koji ih ne zovu i ne pišu poruke?
Imajte razumevanja i za najbližu porodicu. Samo zamislite kako bi vama bilo da kao najbliži obolelog morate da se javite na bezbroj poziva i svakom odgovorite na silna pitanja i potpitanja prolazeći izvnova i iznova sav nemir i bol koji u takvom trenutku osećate.
Razumljivo je da se brinete i da želite da osoba koja vam je draga zna da mislite na nju, ali pustite je. Pošaljite kratku poruku podrške u kojoj decidirano kažete da ne očekujete odgovor. Ako izađe iz bolnice znaće da ste se zabrinuli i javiće vam se. Dajte im šansu da se oporave bez griže savesti što su možda bili škrti u odgovoru.
Ispovest jednog bolesnika koji je izašao iz covid bolnice:
Nemoj me zvati molim te, ne piši mi i nemoj mi postavljati bezbroj potpitanja: kako si, šta kažu doktori, kako si se zarazio... A ako i uspem da ti odgovorim nemoj da nastaviš: koliko to traje, kako si saznao... Imaš moje bližnje, pitaj njih, mene pusti da probam da se oporavim... ako me zaista voliš.
