Ovo slatko iskušenje kojem mnogi ne mogu odoleti, nastaje obradom smese kakao praha, šećera sa ili bez dodataka kakao – maslaca. U zavisnosti od vrste čokolade, neke mogu biti i sa mlekom, medom, jezgrovitim ili sušenim voćem.
Njena slatka istorija je duga i opširna, poput svih velikih priča koje su stvorile svet kakav danas poznajemo. Postoje arheološki dokazi da je pre 2600 godina u Olmeci kuvana čokoladna smesa, što čokoladu svrstava među najstarije napitke poznate čoveku. Mnogi dokazi govore da su pre 14 vekova Maje i Inke pili piće zvano Xocoatl, pravljeno od zrna kakaoa. Maje su čak i obožavale Ek Chuah-a, boga kakao napitka, tj. čokolade. Kakao je oduvek bio izuzetno cenjen i predstavljao je pravu dragocenost. U astečkoj kulturi, u magičnom kakao napitku smelo je da uživa samo sveštenstvo i plemstvo. Po tadašnjem verovanju čokoladni napitak je darivao mudrost i moć, pa je bio korišćen i u religijskim ritualima. Ratnici su pre bitke takođe pili Xocoatl, jer su verovali će im dati božansku snagu i izdržljivost. Vekovima kasnije, od božanskog ratničkog pića Evropljani će napraviti slatkiš, koji će promeniti tekovine moderne civilizacije. Sa svojih putovanja po Južnoj Americi Kristofer Kolumbo je na španski dvor doneo i seme kakaoa, koje tada nije pobudilo nikakvo interesovanje.
Tek će španski osvajač Hernan Kortez na svojim osvajačkim pohodima u Južnoj Americi probati Xocolatl koji mu je ponudio astečki vladar Montezuma u ogromnim zlatnim peharima. Odmah zatim, naišavši na plantaže kakaoa, španski osvajači su uočili praktičnu stranu uzgoja ove biljke – proizvodnju novca. Magija čokoladnog napitka se brzo proširila „starim kontinentom“, obuzimajući prvo vlastelu i plemiće. Najelitnija gospoda na dvorovima nosila je čokoladu u srebrnim i zlatnim džepnim kutijama. 1657. godine u Engleskoj je otvorena prva u nizu „kuća čokolade“ u kojoj se točio sve popularniji napitak, a poznato je da je kroz istoriju čokolada posmatrana i kao afrodizijak, i da ju je koristio i legendarni Kazanova.
Čokolada kakvu danas poznajemo je nastala zahvaljujući Holanđaninu Konradu J. van Houtenu, koji je 1828. godine patentirao hidrauličnu presu za drobljenje zrna kakaoa, iz kojih je nastao kakao prah. Englez Džozef Fraj je 1847. otkrio kako da takav kakao prah pomeša sa šećerom i rastopljenim kakao maslacem. Tako je nastala prva gotova čokoladna poslastica, koja je stekla veliku popularnost širom sveta.
Ukoliko osećate zamor i neraspoloženje, čokolada vam je tada najbolji saveznik. Ustanovljeno je da čokolada preventivno deluje i štiti od čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, jer uništava bakteriju Helicobacter pylori koja je uzročnik infekcije sluzokože. Polifenoli su glavni antioksidansi u čokoladi ili "hvatači slobodnih radikala" koji sprečavaju da holesterol oksidira u krvi i začepi krvne sudove.
Ovaj slatki proizvod je i blagi afrodizijak jer sadrži materiju feniletilamin koja deluje na krvni pritisak, ritam srca, nivo glukoze i izoštrava čula. U sastavu čokolade nalaze se i one supstance koje dokazano opuštaju, podižu raspoloženje i usrećuju nas, stvarajući u našem mozgu isti osećaj kao kada smo sveže zaljubljeni. Zahvaljujući učinku mešavine masnoća, belančevina, ugljenohidrata, vitamina B-grupe, minerala, gvožđa, kalcijuma, magnezijuma i naravno cinka, čokolada je prava ljubavna bomba.
NAJSTRASTVENIJI POLJUBAC, NEUPOREDIV JE SA OSEĆANJEM KOJI ČOKOLADA IZAZIVA PRILIKOM TOPLJENJA U USTIMA.
