Otkrića novih, potencijalno opasnih supstanci u životnim namirnicama i robi široke potrošnje, bacaju senku sumnje na državne organe koji se bave kontrolom i stavljanjem u promet ovih proizvoda. Nezavisni naučni timovi svakodnevno ukazuju na nove opasnosti:

Aditivi. Emuglatoske soli, stabilizatori, konzervansi, fosfatni aditivi i sl. se svakodnevno dodaju hrani koja zbog načina proizvodnje, transporta i prodaje danas mora imati duži rok trajanja. Dodavanje ovih supstanci je regulisano zaknom, ali je dobro poznato da njihova upotreba, naročito u mesnoj i mlečnoj industriji višestruko prelazi granicu tehnološke nužnosti. Nekada se dodaju radi očuvanja namirnica, u svrhu sprečavanja stvaranja buđi, užeglosti i truljenja, a nekad isključivo iz estetskih razloga, poput prehrambenih boja. U tabeli konzervanasa označeni su oni koji su poznati kao opasni za ljudsku upotrebu, ali je ta lista samo vrh ledenog brega od svega što se može naći na našem stolu.

Nakon što su u čuvenim Chicken McNuggets obrocima poznatog lanca brze hrane pronađeni silikonski polimeri nalik onima od kojih se pravi poznata igračka „ljigavko“, britanski Daily Mail je objavio članak koji iznosi frapantne činjenice o tome na koji se način, da bi joj se povećao volumen, obrađuje sveža piletina koju svakodnevno kupujemo u supermarketima. Sastojci koji se ubrizgavaju u meso uključuju so, stabilizatore (E450, E451), a potom i laktozu i glukozni sirup koji treba da neutrališu ukus soli dodate da zadrži vodu i poveća gramažu. Dodaju se i pojačivači arome (E649 i E621), da bi se prikrilo pomanjkanje ukusa izazvano hemijskim tretmanom. U ovom članku se iznose zapanjujući podaci, između ostalog i taj da je u pilećem mesu često samo 51% piletine.

Živa. Ne postoji logično objašnjenje zašto je ovaj teški metal ikad uključen u masovnu upotrebu. I u organskoj i u neorganskoj formi, živa je opasan neurotoksin koji ima pogubno dejstvo na nervni sistem odraslih, a naročito na razvoj nervnog sistema fetusa. Iako je odavno poznato da živa prodire kroz membrane svih ćelija u organizmu, izaziva autizam kod dece i akumulativno se taloži u ljudskom telu bez mogućnosti eliminacije, ona se i dalje koristi kao obavezan sastojak stomatoloških plombi, vakcina, a po pisanju The Huffington Posta i u mnogim životnim namirnicama, uključujući i hranu za bebe.

Kućna hemija i kozmetika. Vreme kad smo za čišćenje svojih domova koristili sodu bikarbonu, limun, sirće i domaći sapun je odavno iza nas. Sada je zaliha raznih deterdženata u svakoj kući dovoljna da obori omanje krdo slonova. Ti proizvodi su svakodnevno u dodiru sa našom kožom i disajnim organima. Tome treba dodati šampone, hidrantne kreme i šminku na čijim je pakovanjima lista sastojaka nekad toliko duga da ju je nemoguće odštampati čitkim fontom. Pre samo nekoliko nedelja, poznati svetski proizvođač kućne hemije i kozmetike, Procter & Gamble, je nakon ogromnog pritiska javnosti potpisao pred kalifornijskim sudom izjavu da će smanjiti količinu kancerogenog 1,4 dioksana u svom Tide deterdžentu za rublje. Istraživači Environmental Working grupe su ustanovili da u kozmetičkim linijama ne postoji proizvod koji ne sadrži sastojke koji otpuštaju formaldehid, poznatu kancerogenu supstancu. Oni takođe opominju roditelje da se suzdrže od kupovine parfema namenjenih deci, koje mnoge kozmetičke kuće prodaju, jer sadržaj u tim bočicama za njih može biti opasan.

Veštački zaslađivači i margarin. Aspartam, kralj svih veštačkih zaslađivača, odobren je za upotrebu 1981. godine. Po svom delovanju je neurotoksin koji ima brojna dejstva kako na žive ćelije, tako i na sve sintetičke lekove, suplemente i dodatke koje unosimo u svoj organizam. U interakciji sa njima dovodi do brojnih poremećaja, sindroma koji su definisani kao “aspartamske bolesti”. U ogromnim količinama se koriste u hrani za dijabetičare, niskokaloričnim pićima (Coca- Cola Zero, Pepsi Max) i žvakaćim gumama. Ova upotreba je donekle kontrolisana, ali šta je sa zakulisnom upotrebom aspartama? Pošto je mnogo jeftiniji od šećera, u zemljama gde njegova upotreba nije zakonski definisana, aspartam se može naći kao tajni sastojak raznih pića, slatkiša i ostalih prehrambenih artikala.

Margarin, odomaćena namirnica u domaćinstvu i prehrambenoj industriji, nastao je polovinom 19. veka kao zamena za deficitarni maslac. Proizvođači koji potenciraju njegovo biljno poreklo izbegavaju da kažu da je tehnologija proizvodnje takva, da ne samo da se ne mogu sačuvati blagodeti biljnih ulja, već da se hemijskim procesima njihov sastav toliko izmeni da konačni proizvod nema prirodne masnoće ni u tragovima. Tako dobijeni proizvod predstavlja šok za ljudski metabolizam. U sastavu ove hemijske masnoće ulaze heksan, aceton, fosforna kiselina, metali koji služe kao katalizatori u procesu proizvodnje, izbeljivači, i kao najopasniji - polihromatski ugljovodonici, izrazito kancerogene supstance. Ovaj proizvod po svaku cenu treba izbegavati.

Fluor. Početkom 20. veka, studija Dr. Trendley Deana je pokazala da je učestalost karijesa znatno manja u onim delovima Amerike gde je voda prirodno bogata fluorom. Od tada, počinje opsesija fluoridima kao magičnim supstancama koje će iskoreniti karijes, što je uključivalo fluorisanje vode, uvođenje fluora u sastav preparata za negu usta i zuba, pa čak i proizvodnju suplemenata u formi tableta sa fluorom koje se preporučuju deci i trudnicama. Nezavisni naučni timovi, podstaknuti činjenicom da i pored masovne “fluorizacije” sveta karijes nije iskorenjen, pa ni učestalost smanjena, započeli su istraživanje koje je pokazalo: fluoridi ometaju sintezu kolagena, stimulišu granulaciju i potrošnju kiseonika u leukocitima, smanjuju sposobnost odbrane organizma inhibirajući proces fagocitoze u leukocitima, zbunjuju imuni sistem i povećavaju brzinu rasta tumora, ometaju rad štitne žlezde, pospešuju razvoj raka kostiju i stvaraju brojne metaboličke komplikacije. U svom zaključku su istakli da se i priroda pobrinula da ljudski potomci ne dolaze u kontakt sa ovom opasnom materijom, jer su ustanovili da prirodne membrane sprečavaju da fluor dospe u mleko, bez obzira kolika mu je koncentracija u krvi majke.