Bubamara (Coccinellidae) je tufnasti tvrdokrilac za koga se veruje da donosi goste, sreću, pisma ili novac. Prepoznatljive su po crvenoj boji i crnim tufnama, mada mogu biti i narandžaste, žute, crne, ili obrnutog dezena, ili pak bez karakterističnih tufnica. Bubamara je vrlo koristan insekt jer se hrani larvama, crvima, biljnim vašima i još nekim štetnim insektima. Ko bi pomislio da ovako ljupko biće može da smaže obrok 120 puta veći od sopstvene težine. Rasprostranjene su u skoro svim delovima sveta i svuda ih ljudi vole. Spadaju u zaštićene životinjske vrste, ali i dok nisu bile retko ko bi se usudio da ubije bubamaru, što zbog njenog slatkog izgleda, što zbog brojnih verovanja.

Vilin konjic (Odonata) je slatkovodni insekt i uglavnom živi u blizini plitkih jezera. Tela su im dugačka i vretenasta, ponekad debljine igle, a boje i šare variraju od porodice do porodice. Od jasno plavih, preko crvenih i zelenih sa smeđim pegama do žutih. Noge su im duge i nazubljene, a oči složene, sastavljene iz više od 30.000 prostih očiju. Zahvaljujući ovakvoj građi oka, vid im je jasan i u brzom letu, što je jako važno jer se vilin konjic nalazi među brzinskim rekorderima u celom životinjskom svetu. Iznad vode se kreće brzinom od 30km/h. Međutim, na kraćim razdaljinama može da razvije brzinu preko 90 kilometara na sat. Entomolozi kažu da vilin konjic može dobro da nagazi papučicu za gas i da postigne brzinu od čitavih 135 kilometara na sat. Hrani se uglavnom komarcima, ali je u stanju da uhvati leptira ili muvu. Postoje i štetne vrste čije larve u vodi proždiru riblju mlađ.

Svitac (Lampyridae) Devojčice ih stavljaju u kosu, a dečaci drže pod čašom da svetle po celu noć, pa ih ujutru puštaju na slobodu. Svitac je krilati insekt koji ima sposobnost da hemijskim putem proizvodi hladno svetlo, zelene, žute ili bledo crvene boje. Supstance koje proizvode svetlost su enzim luciferaza i jedinjenje luciferin a u hemijskoj reakciji učestvuju i joni magnezijuma, adenozim-trifosfat i kiseonik. Svetlost koja nastaje na ovaj način je najefikasnija od svih poznatih, jer se skoro sva nastala energija emituje kao svetlost. Svici svojim "fenjerima" privlače partnera ili plen. Interesantno je da ovaj insekt svetli i dok je stadijumu larve i ovo svetlo upozorava ostale predatore, jer su larve skoro svih vrsta svitaca otrovne. U svetu postoji preko 2000 vrsta svitaca, a neke od njih imaju sposobnost da sinhronizuju svoje treperenje u krošnjama drveća i prirede pravi mali spektakl posmatračima.

Jelenak (Lucanus cervus) je naš najveći insekt tvrdokrilac. Naseljava šume i igra važnu ulogu u početnoj fazi fermentacije i razlaganju drveta u raspadanju. Većina vrsta ove porodice (a ima ih više od 900) ima snažnije razvijena gornja klešta kod oba pola. Boje je tamno braon a pokrilca kestenjasta. Dužina tela je oko 3cm, a mužjak i ženka se razlikuju po tome što mužjak ima snažniju gornju vilicu, velika klešta (rogove) koji mu služe za borbu sa suparnicima. Dužina tela može da bude i veća od 7,5 cm. Klešta su sa unutrašnje strane nazubljena te podsećaju na rogove jelena, po čemu je ova vrsta, kao i cela porodica, dobila ime. Eksploatacijom šuma, uništavaju se stara stabla pa je sve manje prilike za opstanak ovog lepog insekta. Kod nas je jelenak strogo zaštićena vrsta kao i u mnogim drugim zemljama i nalazi se na spisku ugroženih vrsta mnogih međunarodnih organizacija.

Leptir (Lepidoptera) O ovim ljupkim i divnim stvorenjima smo već pisali. Mada poljoprivrednici tvrde da su leptiri štetočine, svi ih uglavnom volimo, divimo se njihovoj lepoti i dajemo im maštovita imena. Da li ste znali da Srbiju naseljava skoro 200 dnevnih vrsta ovih insekata?

• 
  Bakrenac
• 
  Čipkasti belac
• 
  Vatreni dukat
• 
  Zlatni poštar
• 
  Čistač
• 
  Zanovetak
• 
  Potkovičar
• 
  Mali trepetljikar
• 
  Kraljev plašt
• 
  Planinski okaš
• 
  Ribar
• 
  Mrki mnogobojac
• 
  Lastin repak
• 
  Šah tabla
• 
  Različkov šarenac
• 
  Admiral