U pokušaju da se kontroliše sve veći broj beskućnika koji ruše idiličnu sliku „obećane zemlje”, svima koji su ostali bez imovine i posla je kao rešenje problema ponuđen smeštaj u tzv. „šator gradovima”, u kojima radeći javne poslove ponekad i čitave porodice zarađuju hranu koju dobijaju. Zanemarivši i činjenicu da je među njima veliki broj onih koji su služeći svojoj zemlji bili u raznim „mirovnim ratovima”, Vlada SAD-a je donela zakon po kome je biti beskućnik protivzakonito.

Različite tužne životne priče su ih dovele u ponižavajući položaj, a da među njima postoje izuzetno kvalitetni ljudi nedavno je dokazao Donald Gold iz Sarasote.

Taj dan je mogao da bude dan kao i svaki drugi, u kome bi se obični beskućnici potpuno zanemarivali i bili neprimećeni. Sa željom da postavi šešir u koji bi neko možda ubacio neki novčić, Gold je seo za klavir koji je bio postavljen na ulici kako bi potstakao kreativno izražavanje na javnim mestima, a kada je dotakao tipke na klavijaturi, broj prolaznika koji su se zaustavili da odslušaju njegovo virtuozno izvođenje neprekidno je rastao. Svima je zastao dah.

Jedna od njih, Aurora Henry je snimila njegovo izvođenje čuvene pesme grupe Styx Come Sail Away, a snimak koji je okačila na youtube je u roku od par dana dosegao oko 2 miliona lajkova.

Ko je taj nevidljivi čovek koji je preko noći stekao tako veliki broj fanova?

Bio je srećno dete koje je od malena učilo da svira klarinet, potom dobar patriota koji je otišao u marince i časno služio svojoj državi, a onda se sa željom da postane nastavnik muzičkog i uzoran građanin upisao na Spring Arbor University u Mičigenu, gde je osim teorije muzike savladao sve instrumente od pikola do trube, ali je samo tri semestra pre kraja morao da napusti školovanje zbog nedostatka novca.

Pronašao je pristojan posao, srećno se oženio i dobio sina, a onda je priča ovog čoveka koji može da svira sve od Bili Džoela do Baha, počela da poprima tužan tok.

Supruga mu je iznenada preminula, a on se skrhan tugom predao narkoticima. Uskoro je ostao i bez posla, socijalna služba mu je oduzela dete, on završio na ulici, sve dok sada sasvim slučajno nije zablistao zahvaljujući slučajnoj prolaznici koja u njemu nije videla samo beskućnika, već je njegov nesumnjivi talenat prepoznala, zabeležila i podelila sa celim svetom.

Svi su izgledi da će Gold u 51. godini života ponovo krenuti uzlaznom putanjom, jer mu neki klubovi već nude posao, ali ne treba zaboraviti da je ovo samo jedna od srećnih priča među 3,5 miliona beskučnika koji u SAD trenutno žive.