Rođen 12. oktobra 1935. u italijanskom gradu Modena, od oca pekara koji je amaterski pevao tenor u crkvenom horu, i majke radnice u fabrici za proizvodnju cigareta, kako bi ispunio želju roditeljima napustio je dečačko sanjarenje o profesionalnom fudbalu i upisao učiteljsku školu. Posao učitelja je obavljao dve godine, a onda ga je njegovo visoko C nezaustavljivo povelo putem koji je vodio ka vrhu svetske muzičke scene. Pobedivši na takmičenju u pozorištu Ređo Emilije 1961, ukazala mu se debitantska šansa koju je ostvario u ulozi Rodolofa u Pučinijevoj operi „Boemi”.

Zanimljivo je da je iste godine prvi put nastupio u Beogradu. Kao mlad, neafirmisan pevač prijavio se za audiciju koju je raspisao Venecijanski teatar „La Feniče” za tenora u „Travijati” koju je pripremalo Narodno pozorište u Beogradu. Prepoznavši nesvakidašnji tenor, umetnička komisija mu je dodelila ulogu čime je beogradska publika imala čast da sluša prvo njegovo izvođenje van granica rodne Italije.

U njegovoj daljoj karijeri dogodile su se tri prekretnice:

1. U Kovent Gardenu (1963.) kada je uskočivši umesto Đuzepa di Stefana u „Boeme” potpuno osvojio publiku i kritičare,
2. U njujorškom Metropolitenu (1971.) kada je u Donicetijevoj „Kći puka” otpevao devet visokih C što je dovelo do takvih ovacija da ga je publika čak 17 puta pozivala na bis, i
3. Kada se objedinivši dve svoje najveće ljubavi, fudbal i operu, udružio sa Hoseom Karerasom i Plasidom Domingom (1990.) i nastupom „tri tenora” u rimskim Karakalinim kupatilima tokom Svetskog prvenstva u fudbalu uneo operu u domove 800 miliona ljudi širom sveta.

Ovaj nesvakidašnji trio je nekoliko godina kasnije uspeo da na stadionu u Los Anđelesu okupi 56.000 ljudi, koncert je uživo pratilo preko milijardu gledalaca širom sveta, a ploče su prodate u 23 miliona primeraka. U svetu klasične muzike, ovakav uspeh je nezapamćen.

Za razliku od operskih zvezda koje su se kretale isključivo u zatvorenim elitističkim krugovima klasične muzike, Pavaroti je rado nastupao sa najvećim svetskim rok zvezdama. Tokom brojnih nastupa na humanitarnim koncertima za pomoć deci „Pavaroti i prijatelji”, delom zbog njegovog korpulentnog stasa, ali pre svega zbog snažnog tenora i velikog srca, rokeri su mu dali nadimak Big Luciano.

Teško je nabrojati sve zvezde rok scene sa kojima je nastupao: Sting, Bob Geldof, Lionel Ritchie, Grace Jones, Joe Cocker, Lau Reed, Michael Jakson, Queen, Deep Purple, Liza Minelli, Mariah Carrey, Gloria Estefan, Ricky Martin, Elton John, Bono (U2), George Benson, Eurythmics, Mariah Carrey, James Brown, Stevie Wonder…

Beogradska publika ga je ponovo slušala 2005. u okviru oproštajne turneje „World wide farewell tour”, koju je započeo u Japanu 2004, ali koju zbog teške bolesti nije uspeo da završi.

Ma koliko da su ga u svom zatvorenom svetu elitizma kritičari klasične muzike oštro kritikovali, Lučano Pavaroti je ostao upamćen kao neko ko je prvi razbio taj zatvoreni krug elitizma klasične muzike. Približivši širokom javnom mnjenju pre svega operu, svojom harizmom i hrabrošću jedini je uspeo da učini da se na svetksoj listi najboljih pevača 20. veka nađe ime koje dolazi iz sveta klasične muzike, najlepšti tenor svih vremena, Lučano Pavaroti.