Poznat po tome što u svojim filmovima i serijama lansira nove glumačke nade, Darko Bajić je i u svom novom filmu „Bićemo prvaci sveta“, otrkio neke nove nade filmskog platna.
Kada je 1984-1985. tada mladi reditelj Darko Bajić, u svoj projekat pozvao još uvek neafirmisane glumce, među kojima su bili Zoran Cvijanović, Branislav Lečić, Mima Karadžić, Nikola Kojo i Mirjana Joković, nastala je serija „Sivi dom“, čija je gledanost donela ozbiljnu popularnost ovim mladim glumcima i otvorila im dalji put u njihovoj glumačkoj karijeri.
U filmu koji se ne bavi ratovima i previranjima, već jednom drugom istorijskom temom o kojoj malo znamo, našim sportskim pobedama u ne baš sportskim uslovima, smeštenim u društvene prilike gde se prenos utakmice ometa zarad zdravlja Tita, Darko Bajić je glavnu ulogu poverio debitantu, Strahinji Blažiću.
„Bićemo prvaci sveta“ je priča o četiri pionira koji su osnovali Jugoslovensku školu košarke i koji su dali veliki doprinos za razvoj ovog sporta u Evropi.
Tumačeći glavnog junaka svetlog dela naše istorije, pionira košarke na našim prostorima, Nebojšu Popovića, koji je čvrsto verujući da mi možemo da budemo prvaci sveta, pokrenuo košarkašku lavinu i dokazao da umemo da u nemogućim uslovima budemo pobednici, svojom neobično snažnom harizmom Blažić je i te kako opravdao ukazano poverenje reditelja.
U ideju „Bićemo prvaci sveta“ tih davnih godina je snažno verovao Borislav Stanković, koga izuzetno šarmantno tumači Aleksandar Radojčić. Mada je bio u takvom sukobu sa komunističkim pokretom tadašnje vlasti da nije imao ni pasoš, Stanković protivno svim svojim političkim ubeđenjima, ali zarad košarkaških ideala, nije mogao da odoli da ne postane deo ideje koja je rezultirala velikom pobedom jugoslovenskog tima.
Tvorca specifične filozofije Yu košarkaške škole, Aleksandra Nikolića tumači Marko Janketić, a Radomira Šapera, predsednika Košarkaške federacije Jugoslavije, nezaobilazni glumac producentske kuće „Intermedia Network“, Miloš Biković.
Film „Bićemo prvaci sveta“ bavi se plodonosnim godinama u kojima je cela država, uključujući i doživotnog nam predsednika Tita (brilijantan Laza Ristovski), bila pred televizorom, spremna da plače ili slavi, mnogo psuje, ali diše sa našim reprezentativcima.
Sam naslov filma je proizašao iz obećanja koje je nakon hapšenja Nebojša Popović dao Vladimiru Dedijeru (Nebojša Dugalić), sve ostalo je postala istorija ovekovečena u ovom filmu. Naši košarkaši su na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1970. pobedili Sjedinjene Američke Države.
Posle fudbala, a danas i tenisa, košarka je bila i ostala naš najtrofejniji sport. Menjajući imena i veličinu naše nam države, potstaknuti energijom ovog četverca, naši majstori košarke su nam doneli 33 svetske i evropske medalje, od kojih je 14 zlatnih.
Sve je počelo na Kališu, kada je novonastali košarkaški klub „Crvena Zvezda” pobedio „Partizan”, i rečenicom koju je izgovorio vojnik (Bogdan Bogdanović), a koja će se pamtiti u ovom filmu: „Neće nama, tu neki novonastali klub, da pobeđuje tim vojske Jugoslavije”.
