Slavni Tadž Mahal, arhitektonski spomenik u Agri, koji je izgradio mogulski car Šah Džahan u spomen svoje pokojne žene Mumtaz Mahal, bio je inspiracija njegovom unuku, princu Alamu Šahu da pokuša na napravi nešto slično.
Alam Šah je želeo da u spomen svojoj majci Dilras Banu Begum napravi građevinu koja će nadmašiti slavni Tadž Mahal. Nažalost, usled nedostatka sredstava sa kojima je njegov deda raspolagao i izostanka sjajnih neimara koje je samo sa velikim kapitalom mogao da priušti, mladi Alam je uspeo da u periodu 1651-1661 napravi samo bledu kopiju slavne građevine.
I pored toga, građevina Bibi Ka Makubara sa svojim nežnim dizajnom, precizno klesanim motivima i predivnim vrtom predstavlja malo remek-delo, koje lokalno stanovništvo sa ljubavlju zove „Tadž Dekan“, po oblasti u kojoj se nalazi. Oni manje naklonjeni replikama, nazivaju ga „sirotinjski Tadž“.
Posmatrajući ga bez poređenja sa Tadž Mahalom, Bibi Ka Makubara deluje impozantno. Međutim, ako se uzme u obzir da je Tadž Mahal koštao oko 32 miliona, a njegov mlađi rođak samo 700,000 rupija, razlike postaju očigledne. Bibi Ka Makubara je optočen čistim belim mermerom samo do prvog nivoa, dok je Tadž Mahal kompletno urađen u ovom skupocenom materijalu. Zbog toga deluje tamniji i nema notu hladne elegancije kojom se diči originalna građevina.
Nedostatak novca nije bio jedini problem mladog princa. Njgov otac, Aurangzeb, smatrao je da je besmisleno graditi kopiju nečeg tako monumentalnog. Tokom gradnje je konstantno odgovarao sina od ideje, pa i u nekoliko navrata stopirao transport mermera do gradilišta. Tako je Bibi Ka Makubara postao i mali spomenik neizmerne ljubavi princa Alama prema preminuloj majci, pod čijom je upornošću otac konačno popustio.
