Bratstvo prerafaelita je bilo udruženje sedmorice mladih avangardnih slikara osnovano 1848.godine u Londonu. Njihov najstariji član William Holman Hunt je imao samo 21 godinu. Odbijali su da se potpišu, tako da su se njihovi rani radovi prepoznavali po tajanstvenim inicijalima PRB, što je ljutilo kritičare a sve više pridobijalo publiku.

Inspiraciju su često tražili u ženskim likovima iz engleske baštine – Šekspirove tragične heroine, tužne junakinje iz poema Alfreda Tenisona, devojke opisane u Legendi o Kralju Arthuru, ali i biblijske motive koje su oslikavali na način koji se nije sviđao puritanskoj kritici toga vremena. Imena mladih žena koje su im bile muze su ostala gotovo anonimna ali njihova lica su ovekovečila slike jednog autentičnog slikarskog pravca koji je postavio temelje moderne avangarde.

Na novoj izložbi koja je otvorena u Galeriji „Tejt Britan” u Londonu stručnjaci su otkrili „bezobraznu tajnu” koja bi mogla da uzdrma tradicionalni imidž čednog bratstva.

Slika „Lorenco i Izabela” Džona Evereta Mileja, osnivača bratstva prerafaelita, u prvom planu predstavlja mladića koji, sa jednom nogom ispruženom, sedi za stolom sa leve strane a u ruci drži krckalicu za orahe čija senka na stolu jasno pokazuje seksualnu sugestiju. „Kad je prvi put primetite nije vam jasno kako je ljudima do sada promaklo, kaže dr Džejkobi, profesorka umetnosti 18. i 19. veka sa Univerziteta u Londonu. Ovaj mladić, izgleda, ima erekciju. Seksualna ikonografija pokazuje šire zanimanje za putenost ljudskog bića.”

„Zlatni dečaci” Kraljevske akademije su bili boemi. Voleli su da eksperimentišu ne samo u umetnosti već i sa životnim stilovima, te je i seksualna referenca „primer veoma inovativnog i hrabrog” umetnika.