U vreme kada nije bilo pristojno gledati fotografije golišavih devojaka, već su se se one prodavale „ispod ruke“, postojali su posebni klubovi obožavalaca koji su uz novčanu naknadu dobijali postere samo za njihove oči i koji su imali privilegiju da naruče tematske slike, ali uz striktnu zabranu da ne smeju da ih pokazuju nikome. Svojim slobodnim, ali za današnje vreme zapravo potpuno čednim duhom, njihova miljenica je veoma brzo postala Beti Pejdž.
Pojava seksi razgolićenih devojaka čija je senzualnost provokativna, ali i dovoljno skrivena da ostavi vojničkoj mašti na volju, najčešće se vezuje za period Drugog svetskog rata, ali se njeni koreni mogu pronaći mnogo ranije, kada su dame u 19. veku radi vožnje bicikla svoje široke haljine zamenile za funkcionalnije pantalone koje su isticale njihove, do tada skrivene obline.
Iako su žene bicikl počele da koriste iz praktičnog razloga koji im je omogućavao da brže, lakše i bez pomoći muškaraca obave svoje svakodnevne poslove, ovo prevozno sredstvo je dovelo do jedne nove ere odevanja i emancipacije koje je sveštenstvo potpomognuto „stručnim mišljenjem” pojedinih lekara oštro kritikovalo.
Kako je sam prizor dame koja sedi na biciklu budio seksualnu maštu jednog dela muške populacije, podstaknuti vizijom lekara u kojoj vožnja biciklom može da dovede do oštećenja krhke ženske unutrašnje strukture i svešteničkom po kojoj vožnja bicikla ženama predstavlja vid seksualnog uzbuđenja, deo javnosti je zauzeo stav da ovakav oblik prevoznog sredstva ženama treba hitno zabraniti, što je podstaklo umetničku maštu koja je u oblasti kreiranja odevnih predmeta za tu priliku pustila mašti na volju.
Budućnost ženske mode je zauvek promenio ilustrator Lajf magazina Čarls Gibson, koji je početkom 20. veka stvorio „Gibsonovu devojku“ koja je predstavljala personifikaciju idealne ženske lepote. Sa ciljem da demonstrira ekstravagantni način života novopečenih bogataša koji su uživali u društvu tkz. „velikih dama dokolice“, Gibson je objedinio hiljade mladih žena čije učešće u svakodnevnim brojnim društvenim aktivnostima podrazumeva stalna presvlačenja za različite prilike.
Lik devojke čija silueta prati liniju „S“ u kojoj se sve više dominantno ističu grudi, bokovi i uzak struk je u raznim formama narednih dvadesetak godina damama predstavljao ideal seksipila, mode i lepote, a gospodi lako dostupan izvor muške fantazije.
Shvativši koliki uticaj ove ilustracije imaju, američka vojna administracija je osnovala odeljenje likovnog publiciteta koje je mobilisalo sve medije u stvaranju propagande koja bi potpomogla američku vojsku tokom ratova. Da bi se podigao moral vojnika koji odlaze u rat, štampani su kalendari i posteri sa pinap devojkama (eng. pin-up=okačiti na zid), pa se smatra da ovaj period predstavlja „zlatno doba” pinapa.
Ne samo najpoznatija pinap devojka svih vremena, već i ona kojoj se pripisuju zasluge za uspešan prelazak sa ilustracije na fotografiju, bila je Beti Pejdž koja i danas slovi za najfotografisaniju devojku u istoriji. Neki analitičari tvrde da je tokom relativno kratke karijere imala više profesionalnih fotografija od Merlin Monro i Sidni Kraford zajedno.
Iako za današnje standarde čedne, sredinom 20. veka njene fotografije su smatrane toliko provokativnim da je njihovo slanje poštom bilo zabranjeno.
Beti Grečen Mol bila je pametna devojčica koja je doživljavajući različite oblike nasilja od oca i prvog supruga uspela da iz Tenesija pobegne u Njujork, gde je počela da radi kao model, a vrtoglavu slavu doživela kada se 1955. pojavila u duplerici januarskog izdanja Plejboja.
Od ležernog nudizma u kojem je vešto kombinovala nevinost i seksualnost, do oblačenja čizama sa visokim potpeticama gde uz naivni osmeh u ruci drži bič i lance, ova fatalna brineta u seksi grotesknim ali veoma duhovitim pozama postala je omiljeni model Hju Hafnera koji je često njene fotografije objavljivao u Plejboju, a nju proglasio manekenkom veka.
Dok su jedni smatrali da njene golišave slike predstavljaju pop kulturu jednog vremena, a drugi u njoj nisu videli ništa više od osobe koja lažnom iznenađenošću u providnom bikiniju predstavlja najobičniji kič, Beti Pejdž je na indirektan način utrla put modernoj pornografiji.
Iz sveta manekenstva povukla se u jeku slave 1957. a potom je pod obrazloženjem da želi da je ljudi zapamte onakvu kakva je bila kao „ozloglašena Beti”, do kraja života odbijala da stane pred oko kamere.
Najbolja pinap devojka svih vremena, simbol mašte i muških fetiša generacijama, umrla je u 85. godini života u potpunoj sirotinji ne sanjajući da će njen slobodan duh, šarm i nesputana seksualnost decenijama predstavljati inspiraciju mnogih modela i njihovih fotografa, dok će njeni poštovaoci sa setom isticati da je Merlin Monro bilo lako kada je kao uzor imala Beti, dok pre Beti Pejdž nije postojao niko sličan, zbog čega je ostala besmrtna.
