Možda su imali kečeve u školi, ali su kreativni svet filmske umetnosti odlično savladali. Balkanska banda, koju su odavno britanski listovi nazvali “Pink Panter”, po istoimenoj francuskoj komediji, pored silnih inspektora “Kluzoa”, i dalje hara svetom.
Mašta i kreativnost filmadžija, ne samo da je podstakla naučnike da izumeju mnoge “naučno – fantastične uređaje”, nego su i lopove obučili da budu šarmantni i da svoj posao obave bez žrtava kako bi stekli simpatije javnosti.
Legendu o “Pink Panteru” koja je počela davne 1963. godine, sa Dejvom Nivenom u ulozi šarmantnog kradljivca, dok nespretnog inspektora Kluzoa glumi genijalni Piter Selers, nakon koje je snimljen čitav ciklus filmova, izgleda je pomno pratila družina sa naših prostora. Kradljivci sa Balkana su o sebi uspeli da stvore romantičnu sliku, trudeći se da se drže određenog kodeksa ponašanja za koji su svesni da im ide na čast – “krademo od najbogatijih i izbegavamo žrtve”.
Procenjuje se da bandu “Pink Panter” čini grupa profesionalnih lopova sa prostora bivše Jugoslavije. Ne birajući kontinente, od Evrope, preko Bliskog istoka i Azije, pretpostavlja se da su do sada izvršili više od 300 pljački u kojima su odneli plen u vrednosti od pola milijarde evra. Na nesreću policije iz dvadesetak zemalja u kojima su se dogodile pljačke, ova banda dok “operiše” poseduje određeni stil i glamur, zbog kojih je osvojila simpatije javnosti. Njihove pljačke liče na scene iz holivudskih filmova, traju svega nekoliko minuta a završavaju se tako što odnose plen koji čine najbolji komadi dragog kamenja.
Kako ni nakon deset godina pljačkaških pohoda, nijedan ukradeni komad nije ponovo viđen, Interpol pokušava da osmisli jedinstvenu strategiju čiji je glavni cilj pronalaženje nalogodavaca krađa dragulja i nakita, koje zbog izuzetno visoke cene nije moguće prodati na uobičajenom sivom tržištu. Očigledno iza svih ovih pohoda stoje osobe izuzetno velike finansijske moći koje naručuju krađe konkretnih dragulja. Kroz zajedničko delovanje inspektora iz 20 zemalja sveta, Interpol još uvek bezuspešno pokušava da pronađe odrediše dijamanata.
Niko sa sigurnošću ne zna koliko članova broji grupa „Pink Panter“. Spekuliše se da jezgro pljačkaša čini između 20 – 30 iskusnih lopova, neuhvatljivih za organe gonjenja, a da je ukupan broj ove družine između 200 – 300 ljudi smeštenih u različitim evropskim gradovima koji su zaduženi za logističku podršku. Mada su stekli svoje mesto u istoriji kriminala, veruje se da ovi ljudi žive normalnim i neupadljivim životom, što je razlog više da predstavljaju dugogodišnju "noćnu moru" za policiju širom sveta.
Tokom proteklih godina Interpol je uhapsio 25 saučesnika ove družine i na osnovu njihovih izjava su došli do saznanja da "pantere" zapravo čine brojne, međusobno povezane bande koje su nedavno ponovo dospele u žižu svetske javnosti. Prvo spektakularnim bekstvom iz švajcarskih zatvora a potom i novom velikom pljačkom skupocenog nakita u Kanu.
Legenda o njima je u javnosti poprimila oblik neverovatne romantike u kojoj ljudi, koji potiču iz najsiromašnijih zemalja Evrope, uz neobaveznu nonšalanciju, kradu od najbogatijih. Možda zbog toga što su u svom obrazovanju propustili neke važne lekcije ili zato što je reč ipak samo o običnim kriminalcima, ova priča nije poprimila i oblik Robin Huda u kojoj bi oni, makar deo svog plena, podelili sa "Zvečanskom" ili "Narodnom kuhinjom".
Sve i da jesu proprali svoju savest i dobit od bogatog plena podelili sa onima kojima sudbina nije bila naklonjena, ostaje pitanje da li je blagonaklonost koju često srećemo u domaćim medijima i čaršijskim pričama kad je reč o ovoj ekipi korektna. Svojim aktivnostima napadaju poslovanje kompanija, i tako remete legalne tokove novca u uređenim državama i ekonomijama. Vreme Robina Huda je daleko iza nas. Ukradeno od nekog ko svoj posao obavlja u skladu sa zakonom je krađa od svih nas. Zaluđeni ovim nakaradnim avanturizmom, to ponekad zaboravljamo.
