Armagedon je grčka reč koja je nastala od dve hebrejske "Har" (brdo, planina) i Megido (naziv mesta severno od Jerusalima). Jedno vreme se mislilo da je to samo simbolično ime i da ono ne postoji sve dok istoričari i arheolozi nisu pronašli iskopine na brdu (har) Megido, i dokaze o bitkama koje su se tu odigravale počev od 7.000 godine pre nove ere, pa sve do babilonskog rušenja prvog jerusalimskog hrama. Jedna od najznačajnijih bitaka je ona između Kananita i Faraona Tutmosa III nakon koje on uspostavlja dominaciju nad Levantom.

Geografski položaj brda Megido između Afrike i Azije, kao i konfiguracija terena, činili su mesto savršeno za značajne bitke i prodor pobedničkih vojski dublje u judejsku pustinju bili oni Asirci, Babilonci, Egipćani, Persijanci, Rimljani, Grci... Na samom brdu pronađeno je više od 20 nivoa različitih perioda. Znači, grad je srušen u nekoj bitci i na njegovim ruševinama, od materijala koji se mogao iskoristiti, izgrađen je novi. Najstariji i najniži nivo potiče iz gvozdenog doba dok se na gornjem nivou nalazi takozvana Solomonska kapija, odnosno, kapije koje su građene za vreme cara Solomona od posebno obrađenog i slaganog kamena. Pronađen je i ogromni bunar, ustvari, podzemna prostorija 4 sprata u dubinu kamena koja je bila spremište za vodu značajna za svako veće mesto/naselje na tom području siromašnom prirodnim padavinama i izvorima.

Svaki osvajač Megida ostavio je svoj trag na njemu u vidu oružja, nakita, tablica, hijeroglifa... Poslednja bitka na Megidu, odigrana je 1918, za vreme prvog sv. rata između generala Alenbia i otomanske armije. Da li je to zaista poslednja bitka na Megidu, na jednom tako malom prostoru sa toliko mnogo oružja i krvi?