I ovog 1. maja će u svetu na desetine hiljada radnika krenuti u protestnu šetnju izražavajući bunt zbog siromaštva i loših uslova rada, kako bi iznova skrenuli pažnju na svoj položaj. Za razliku od njih, kod nas će se ova dva neradna dana obeležiti skromnim roštiljem na izletištima, kao da našem radniku ne fali ništa, kao da se plate isplaćuju redovno, da od njih može solidno da se živi i kao da ima dovoljno posla za sve.

Zašto se slavi 1. maj?

Po uzoru na kanadske drugove, koji su se 1884. uspešno izborili za neka radnička prava, američki radnici su u Čikagu mesecima 1886. tražili osmočasovno radno vreme i bolje uslove rada, a na današnji dan, 1.maja je zbog štrajkova obustavljen veći deo proizvodnje.

Loši uslovi rada, radno vreme od 10 ili 12 sati dnevno, niske zarade i nikakvo osiguranje u lošim uslovima rada su bili samo neki od razloga zbog kojih su radnici širom sveta počeli da se bore za svoja prava, suprotstavljajući se na taj način kapitalističkoj eksploataciji. Uvidevši da pojedinačno ne mogu ništa da postignu, radnici su u SAD počeli da se organizuju, a putem svojih predstavnika su od poslodavaca zahtevali poboljšanje uslova na radu.

Zbog toga što je ujedinjena akcija radnika direktno uticala na smanjen profit i moć poslodavaca, vladajuća strana je primenila nasilje nad radnicima, vršene su česte policijske racije, a osumnjičeni su bili zatvarani i prebijani. Kada zahtevi nisu bili ispunjeni do predviđenog roka 1. maja, radnici su spontano počeli da izlaze na ulice i štrajkuju, a u Čikagu su održane najveće demonstracije u kojima je učestvovalo više od 70.000 ljudi, što je proizvodnju potpuno paralisalo. Tada je nastala popularna podela radnog dana na 3x8 sati: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati slobodnog vremena.

U vreme kada su u Srbiji advokati više meseci štrajkovali, a da to nije privuklo veću medijsku pažnju iako su zbog toga mnogi pravni poslovi bili potpuno blokirani, kada su i prosvetari podvijenih repova prekinuli višemesečni bunt shvativši da je svaki njihov protest bio uzaludan, postavlja se pitanje, ima li uopšte smisla izlaskom na ulicu obeležiti Dan rada i kome skretati pažnju na bilo koja prava radnika? Praznik rada je kao i u većini država sveta, i kod nas državni praznik, ali kako je 1. maj dan kada se simbolično slave postignuti socijalni i ekonosmki uspesi radničke klase, slaviti ga u uslovima u kojima danas živimo predstavlja u najmanju ruku apsurd.

Ipak, lepo vreme i neradni dani će koristiti svima da tradicionalno pobegnu u prirodu. Nekadašnja bogata trpeza prvomajskog uranka, koja je podrazumevala pečenje prasića ili jagnića na izletištima, poslednjih godina se svela na ćevape i kobasice. Čini se da jedino što ovaj praznik još može našim radnicima da pruži jeste druženje u prirodi sa prijateljima i porodicom.

Lep dan je pred nama. Naoružajte se osmehom, ponesite sportske rekvizite, nađite se sa prijateljima negde u prirodi i učinite sebi ovaj neradan dan takvim da, kada već ne možete da se izborite za radnička prava, bar danas u potpunosti zaboravite na njih.