U kulturi poput naše, koja veliku pažnju poklanja kuvanju i kvalitet svakodnevne trpeze procenjuje po broju jela koja se jedu „kašikom“, prelazak na isključivo sirovu hranu može biti nemoguća misija. Najčešće ćete čuti da je domaća, tradicionalna kuhinja, zdrava i nezamenljiva u očuvanju vitalnosti i da principe ishrane koju su praktikovali naši preci treba očuvati. Oni koji veruju u ishranu sirovom hranom će se složiti, ali će se pozvati na naše nešto dalje pretke, one koji su živeli na svežem povrću i bobicama iz prirode.

Čovek je po prirodi biljojed, tvrde makrobiotičari, vegetarijanci i poklonici režima ishrane sirovom hranom. Digestivni trakt kod ljudi je mnogo sličniji onom koji imaju biljojedi, dugačak je i komplikovan, potpuno neprilagođen za varenje namirnica životinjskog porekla. Mesojedi iz prirode imaju kraći sistem za varenje kroz koji hrana brže prolazi, pa sebi mogu da dozvole konzumiranje mesa. Tu fiziološku prepreku razumemo i principi ishrane gde se konzumira malo mesa uz obilje povrća i voća su nam jasni i logični. Ali, zašto ne bi trebalo da konzumiramo kuvanu hranu? Jesu li argumenti zagovornika presne hrane dovoljno jasni i logični, ili je sve veći broj kuvara, restorana, recepata i keteringa sirove hrane samo pomodarski hir?

Ljudi koji se hrane „presno“ konzumiraju 75% - 100% hrane koja ni na koji način nije termički ili industrijski obrađena i piju isključivo vodu i sokove od svežeg povrća i voća. Oni hranu dele na svežu - živu i kuvanu - mrtvu. Po filozofiji presne hrane, nijedna termički obrađena namirnica ne doprinosi zdravlju ljudskog tela. Ljudsko telo umire na temperaturi od 43°C i upravo zbog toga ovaj broj predstavlja granicu zagrevanja koju poštuje princip presne hrane. Enzimi i vitamini iz biljaka se na ovoj temperaturi uništavaju, a hranljive materije nestaju ili menjaju formu u kisele toksine, mutagene i slobodne radikale koji se povezuju sa nastankom artritisa, dijabetesa, srčanih i kancerogenih oboljenja.

Poklonici ishrane sirovom hranom vide ljudsko telo kao jednu veliku alkalnu bateriju. Prvo, očuvanje alkalnosti tela i krvi na optimumu od ~7.35-7.45, predstavlja jednu od osnovnih pretpostavki zdravlja i najvažniji biohemijski balans u hemiji organizma. Drugo, da bi se život unutar takve „baterije“ nesmetano odvijao, neophodan je stalan protok zdravih elektrona energije. Kuvanjem se energija atoma gubi i umesto zdrave alkalizacije dolazi do zakiseljavanja, odnosno „rđanja“ organizma.

Poklonici sirove hrane su uglavnom vegani, što znači da konzumiraju isključivo namirnice biljnog porekla, ali postoji i manja frakcija, tzv. Pokret prirodne higijene, koja dozvoljava konzumaciju sirovog organskog mesa (u formi sušija ili karpaća), jaja od organski gajenih kokošaka, mleka i jogurta od nekuvanog kozijeg mleka.

Kako izgleda jelovnik osobe koja se hrani sirovom hranom? Iako se može činiti da je asortiman dostupne hrane uzak, to nije tačno. Skoro sva hrana koju obično jedemo, ima svoju „sirovu“ varijantu, često ukusniju i uvek zdraviju od one na koju smo navikli. Čorbe od sveže bundeve, paradajza, tikvice ili spanaća sa bademovim mlekom, pice sa podlogom od heljde i nadevima od svežeg povrća, pite od voća u korama od heljdinih klica i napici od voća i povrća sa aromatičnim dodacima poput mente, đumbira ili akai bobica su deo njihovog svakodnevnog menija. Između obroka, njihove „grickalice“ su sveži badem, seme bundeve ili keks od sirovog semenja i organski sušeno voće. Zvuči kao bombardovanje kalorijama, zar ne?

Ipak, ovaj način ishrane ne samo da ne utiče na povećanje telesne težine, nego redukuje prekomernu težinu i stabilizuje metabolizam. Prilagođavajući se novom načinu ishrane, naš organizam uči da iskorištava energijom bogate namirnice čime se smanjuje osećaj gladi. Vremenom, količina hrane koju uzimamo postaje mnogo manja, a energija koja se inače troši na izbacivanje toksina i nusprodukata metabolizma nezdrave hrane se usmerava na procese isceljenja u organizmu. Energija žive hrane postaje energija tela koje je koristi.

Poklonici ishrane živom hranom duboko veruju u isceliteljsku moć ovog načina života. Početnicima savetuju postepeno privikavanje koje su usavršili istraživači prirodne higijene u pravilu 70-30, koje podrazumeva da bar 70% onoga što pojedete tokom dana bude sveža, nekuvana hrana u obliku salate, koju ćete konzumirati tokom svakog obroka. Izbegavanje aditiva i industrijski obrađene hrane se kao u svakom zdravom načinu ishrane i ovde podrazumeva.

Šta možete da očekujete? Presna hrana će, kako tvrde stručnjaci koji se bave ovim načinom ishrane, ojačati imuni sistem, smanjiti telesnu težinu, obezbediti čvrst i kvalitetan san, olakšati oporavak od bolesti i podmladiti ceo organizam.