Jehovoni svedoci su počeli sa svojim delovanjem 1870. godine u Pensilvaniji, SAD, biblijskim predavanjem Čarlsa Tejz Rasela u Pitsburgu. Rasel je svoja predavanja zasnivao na svojoj knjizi ’’Proučavanje Svetog Pisma’’ u kojoj je dao svoje tumačenje Biblije, po kojima se treba rukovoditi u životu vernika. Do svoje smrti, 1916. godine napisao je 6 tomova svojih proučavanja i ona sadrže većinu teologije u koju Jehovini svedoci danas veruju. Sedmi i poslednji tom je napisan 1917.god od strane Raselovog bliskog prijatelja i vatrenog sledbenika, sudije J.F. Radeforda. Svoju Bibliju Kula stražara su objavili 1886.godine i ona je sa Traktotarskim društvom ubrzo postala mehanizam kroz koji su ’’Raselisti’’, kako su ih tada zvali, širili svoj pogled na druge. 1931. godine grupa se raspada na dve struje, a veća i brojnija uzima ime ’’Jehovini svedoci’’.

Ime su uzeli po izvornom biblijskom imenu monoteističnog Boga, Jehova, a značenje vezuju za citat iz starog zaveta gde Bog naziva svojim svedocima sve one koji se trude da žive po njegovim merilima (Isaija 43, 10), tako da sebe doživljavaju kao one koji istinski veruju u Boga,Jehovu, i žive po njegovim merilima a ne merilima crkve koja je iskvarila prvobitnu poruku Božje misli kroz Bibliju. Odbacuju i samu pomisao na Sveto Trojstvo jer Isus je sin Božji, a ne Bog, a Sveti duh je Božja sila kojom se Jehova služi u ostvarenju svojih namera, a ne osoba. Sve druge crkve ne priznaju, jer ih kontroliše Sotona, što je slučaj i sa svakom vlašću u državi. One su privremene dok Bog ne stupi na zemlju ponovo i ne dovede red među ljude. Zbog toga odbijaju bilo kakvo glasanje kao učešće u rad vlasti i služenje vojnog roka. Ne veruju u transfuziju, i odbijaju bilo davanje ili uzimanje krvi pod bilo kakvim okolnostima. Od 1961. Godine, neposlušnost ove zabrane dovodi i do isključenja iz organizacije.

Postoji još mnogo njihovih verovanja koja su u suprotnosti od tradicionalnog verovanja hrišćana, bilo bi previše nabrajati ih sve. Karakteristično je međutim, da oni iako tvrde da je Sveto Pismo jedina prava reč Boga, da svoja tumačenja ne izvode iz Biblije, nego iz svog tumačenja iste. Svoja predavanja zasnivaju samo na onim delovima Biblije koja su u skladu sa njihovim verovanjem. Ona koja to nisu, prosto previđaju, kao da ne postoje, ili ih čak i menjaju dajući im drugačije značenje. Nije čak neuobičajeno i da menjaju ili brišu cele pasuse ili poglavlja, kako bi smisao prilagodili sebi. Sve u svemu, koji je zaključak?

Iako sebe ne smatraju sektom, njihova delatnost se ne razlikuje od delatnosti drugih, manjih religijskih grupa. Tvrdoglavo će vas posećivati, zvati telefonom i ubeđivati da ’’bar pročitate njihovu literaturu’’. Ako se kojim slučajem prevarite i poslušate ih, krenuće još upornije da vas zovu, iako se možda i ne slažete sa njima. Zvaće vas na diskusiju, debatu, otvoreni razgovor u neki od njihovih centara, gde će te biti na meti svih njih koji će vam pokazati da sve vaše nedoumice nisu ništa drugo neko Đavolje delo da vas odvoji od jedinog pravog Boga i njegovog krajnjeg cilja, Nebeskog Kraljevstva sa isusom Kristom na čelu. Ako popustite, budite spremni da i vi uskoro, kao i oni, krenete od vrata do vrata i izgovarate poznatu rečenicu sa početka teksta: ’’Dobar dan, mi smo Jehovini svedoci i voleli bi da odvojite malo Vašeg vremena i popričate malo sa nama. Da li možemo da uđemo? Hvala.’’

Zato, ako se možda jednom prevarite i pustite u kuću, a ne znate kako da ih se oslobodite ubuduće, ne pokušavajte da ih se rešite pričom, malom broju ljudi je to uspelo. Najbolje bi vam bilo da stupite u aktivnu vojnu službu, da se uključite u rad gradske vlasti ili odete u najbliži Kliničko Bolnički centar i postanite donator organa ili dobrovoljni davalac krvi.