Na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, juče je za knjigu 2012. godine, uručena nagrada „Meša Selimović“ našem književniku Aleksandru Gatalici za roman "Veliki rat" u izdanju kuće "Mono i Manjana", za koji je već dobio NIN-ovu nagradu.
Roman govori o Prvom svetskom ratu sagledanom iz perspektive "malih ljudi" čije se priče smenjuju. U njemu Gatalica ne pripoveda samo o prošlom, nego i našem i svakom drugom vremenu, prikazavši sve ono što bi trebalo da bude smisao ljudskog hoda kroz vreme. On svojim junacima ne dozvoljava da budu glavni nosioci radnje, već vešto prati mehanizam samog rata čija epidemija ne bira, nego uzima ljude svih vera i nacionalnih pripadnosti. Možemo reći da je glavni lik ovog romana sam rat. U njemu je dobro prisutno samo onoliko koliko je potrebno da bi se još bolje osetila strašna moć zla. Ovo je u isto vreme epski, ali i savremeni roman o najvećem istorijskom preokretu na početku dvadesetog veka, koji prateći sudbine preko sedamdeset junaka, predstavlja sliku sloma velike nade u srećnu budućnost čovečanstva. U tom potresnom događaju se nižu stvarni a ipak neverovatni životi, izmišljeni ali i proživljeni sukobi, dok senka pobede ostavlja upečatljiv trag sa gorkim ukusom u ustima, nad celom epohom.
“Veliki rat” je kruna triologijske sage o 20.veku, kojom je Aleksandar Gatalica iz današnje perspektive, dakle sa ogromnom vremenskom distancom, ispričao priču o ratu i miru, zločinu i kazni, moralnim usponima i padovima, tužnim i veselim sudbinama, ali i primerima neviđenog, a sasvim uzaludnog heroizma.
Veliki žiri, koji je sačinjavalo 50 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara, pred sobom je imao 95 predloženih knjiga za ovu nagradu. Aleksandar Gatalica je “Velikim ratom” ubedljivo pobedio, tako da je, 25. književno priznanje "Meša Selimović" za roman godine, koje dodeljuju "Večernje novosti", juče na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, uručeno ovom našem istaknutom književniku.
"Stojim sada ovde sam pred vama, kao što je vazda čitavog svog života bio sam i Meša Selimović. Iza sebe imam čitavu srpsku književnost za koju mi se čini da u ovom času gleda u mene, ali svi smo mi zapravo sami. Naša književnost - bez premišljanja se može kazati, među najjačima na malo rasprostranjenim jezicima - gurnuta je u stranu. Naši klasici nisu dosegli ni delić slave sličnih pisaca koji su pisali na mađarskom, hebrejskom ili norveškom jeziku. Crnjanski je morao postati i francuski klasik, a nije; Pavić britanski, a nije; Meša Selimović hit među Nemcima, a ipak nije tako. Zamislite da smo imali niz državnika, kao što smo imali niz pisaca do danas, koliko bi ovo bila srećnija zemlja”, rekao je Gatalica, zahvaljujući na nagradi.
Foto: tanjung.rs
