Medijsko spinovanje, marketinški trikovi radi povećanja prodaje i političke manipulacije predstavljaju perfidnu igru sa ciljem okretanja svake situacije u svoju korist, bez obzira na posledice koje nanosi drugima.

Danas vam predstavljamo veštine iz sive zone, neke od najzanimljivijih tehnika „hakovanja” ljudskog uma. Kada ih postanete svesni, šanse da će neko uspeti da vas navede da učinite nešto protiv svoje volje, kažete više nego što želite, ili kupite nešto što vam ne treba biće daleko manje.

Trik „dve opcije”

Kada žele da vas ubede da nešto uradite, vešti manipulatori često koriste tehniku pregovaranja u kojoj vam nude dve opcije. Ljudski um iz nekog razloga lakše bira između ponuđenih opcija nego što razmišlja izvan postavljenog okvira. Trik je u tome što ponuđaču odgovara da prihvatite bilo koju od dve opcije koje nudi, npr. Hoćeš da dođeš po mene u 8:00 ili 8:30?; ili Da li biste želeli ovu od 350 ili ovu od 500 dinara? Uvek budite svesni da je neophodno razmotriti i opcije koje vam nisu ponudili.

Velike i male usluge

Ovaj trik nazivaju i „zalupljena vrata”. Suština je da će vas neko zamoliti da mu učinite veliku uslugu za koju je skoro siguran da nećete moći da prihvatite. Kada odbijete, zatražiće ono što mu zaista treba, a što je znatno jednostavnije i pristupačnije za vas. Šanse da ćete ovo prihvatiti su sad daleko veće, jer će vam usluga delovati prihvatljivije u odnosu na onu za koju niste mogli da se obavežete, a i osećaj krivice koji ćete imati nakon odbijanja prvobitne molbe će uraditi dobar deo posla. Psiholozi tvrde da ljudi na ovaj način imaju čak 50% veće šanse da dobiju šta žele, nego kad odmah zatraže manju uslugu. Zanimljivo je kako olako damo prst nakon što odbijemo da nam odvrnu ruku iz ramena.

Sitne prevare su nekad samo paravan

Ljudi često traže nepravilnosti u stvarima oko sebe. Nevolja je što ih i najoprezniji traže uglavnom samo u onome što prvo upada u oko. Ukoliko ih ne pronađu, ili ako ih smatraju nebitnim, postoji tendencija da ignorišu širu sliku i veruju da je sve u redu. Najbolji primer je stara nemačka legenda iz vremena pre pada Berlinskog zida. Po toj priči, čovek je svake večeri prelazio iz Zapadnog u Istočni Berlin sa vrećom na biciklu. Stražari bi ga zaustavili, skinuli vreću i istresli sadržaj uvereni da je u pitanju šverc. Nikada nisu pronašli bilo šta sem peska koji je čovek prevozio, pa su zbog male vrednosti robe puštali da slobodno prođe. Nisu uspevali da domisle da se on svake večeri vraća u Zapadni Berlin pešice i sutra švercuje novi bicikl noseći na njemu svoju vreću peska. Kada uhvatite nekog u maloj prevari, to može da bude njegov smišljeni manevar otkrivanja sitnica u cilju prikrivanja mnogo većih nepočinstava.

Neprijatna tišina

Ovo je jedan od zlatnih trikova komunikacije. Kada žele da iz sagovornika izvuku što više informacija, oni koji postavljaju pitanja nakon dobijenog odgovora prave duge pauze. Nesvesno, pokušavajući da prekinu neprijatnu tišinu, ljudi često u ovakvim situacijama kažu više nego što žele nastavljajući da pričaju i kada su rekli sve što su planirali. Bilo da pregovarate o nekom poslovnom poduhvatu, političkom pitanju, ili ste jednostavno na intervjuu za posao, naučite da se osećate lagodno u periodima tišine. Morate biti svesni da u tim situacijama tišina radi u vašu korist mnogo bolje nego nekontrolisano brbljanje. Ozbiljan izraz lica i opušten stav poslaće poruku da ste organizovani, odmereni i smireni. Ukratko, ozbiljan igrač.

Način na koji se postavljaju pitanja

Svi veliki magovi trgovine su počinjali kao direktni prodavci neke robe ili usluge. Njihov dobro čuvani trik je postavljanje „otvorenih pitanja”. Šta to znači? Cilj je uvući konzumenta u konverzaciju koja se ne završava sa „da” ili „ne”, već zahteva širi dijalog. Najjednostavniji primer ove vrste vidimo, recimo, u situaciji neke rasprodaje gde se dva artikla dobijaju po ceni jednog. Prodavac koji postavi pitanje „Hoćete li još dva po ovoj ceni?” ima mnogo manju šansu da proda dodatnu robu nego onaj koji pita „Što ne biste uzeli još dva po ovoj ceni?”. Pre nego što se saberete, vi već razmišljate „pa što ne bih, po toj ceni!”

Vlasnici sveta

Samouverenost je korisna i dobra vrlina, ukoliko je bazirana na realnim kvalitetima i stvarnim zaslugama. Ona, međutim, može biti gluma i trik radi postizanja ne baš časnih ciljeva. Zamislite najprizemniju situaciju. Čekate u dugom redu. U prostoriju ulazi čovek koji ne zastaje ni za trenutak da osmotri gužvu, već odlučno prilazi šalteru kao da je vlasnik ustanove. Psiholozi tvrde da ga u 9 od 10 slučajeva niko neće zaustaviti, jer je nastupom poslao poruku da je bitniji od ostalih. To što je pogledom fiksirao cilj, ne dozvoljavajući kontakt očima koji otkriva oklevanje, stvara konfuziju u glavama ostalih čekača kod kojih izostaje pravovremena reakcija. Dok shvate da su prevareni, „vlasnik sveta” je već završio posao.

Prikrivanje govora tela

Jedan zanimljiv detalj koji primećujemo kod velikog broja političara i drugih javnih ličnosti je karakterističan položaj šaka tokom javnih nastupa. Pobornici teorija zavere su u ovoj, sada već do bizarnosti ekspolatisanoj „piramidi” videli simbol masonerije, tajnih društva i skriveni pozdrav pripadnika svetskih centara moći. Istina je, naravno, mnogo jednostavnija. Političari često govore ono što ne misle, ili stvari za koje znaju da nisu tačne. U takvim situacijama, gestikulacija nepogrešivo otkriva istinu. Da bi sebi ograničili pokrete ruku i sprečili da npr. nesvesno prođu rukom kroz kosu što je refleksna manifestacija odbrane od neprijatnih pitanja, dodirnu nos što otkriva neiskrenost, ili učine bilo koji pokret rukama koji otkriva slabosti u izlaganju, oni fiksirajući šake u „piramidu” osiguravaju da će biti tumačene samo njihove reči, a ne i propratni govor tela.

Pokušaji zlonamernog manipulativnog uticaja na postupke i mišljenje drugih stari su koliko i ljudska civilizacija. Uvek će postojati oni koji će neke oblike tih vešina sa manje ili više uspeha koristili, i oni kojima su dobro poznate, ali ih posmatraju kao otvoreni prelom časti.

Postoje i brojni primeri dobronamernog „hakovanja” svesti i postupaka drugih. Ne ustručavajte se da preporučite dobre knjige, blagonaklono klimajte glavom dok slušate izlaganje nesigurnog govornika i tako mu podignite samopouzdanje, koristite snagu osmeha. Ne odstupajte od svojih etičkih i profesionalnih standarda i uzdržite se od uplitanja u tuđe manipulativne spirale, ma koliko vam se činilo da je na tom polju u današnjem poretku stvari trava malo zelenija. Jer na kraju dana, svako ostaje sam sa svojim obrazom.