Poštanske marke predstavljaju deo istorije i kulture svakog naroda, a ova edicija će sigurno biti omiljena generacijama koje dolaze, jer će ih podsećati na slavne glumce koji su svojim talentom i kreativnošću umnogome oblikovali naše pozorište, film i kulturu uopšte, pa kao takve predstavljaju nezaobilazni deo kulturnog identiteta Srbije.

Kao i prethodne iz ovog ciklusa, i ovo prikladno izdanje je umetnički obradila akademska slikarka mr Marina Kalezić, a oslikana velika platna su bila izložena u okviru istoimene izložbe „Velikani srpskog glumišta” u holu Ateljea 212.

Pavle Vuisić (1926-1988)

Jedan od retkih istaknutih filmskih glumaca koji ništa ne duguje pozorištu. Iako je više puta bezuspešno pokušavao da upiše Akademiju za pozorišnu umetnost, svojom izuzetnom jednostavnošću glumljenja, svrstao se u sam vrh evropske filmske glumačke elite. Gigant filmske glumačke umetnosti je svojom diskretnom i ležernom glumom toliko očarao Orsona Velsa da je izjavio da je Pavle bolji glumac od njega, da mu zavidi i da je velikan glume. Udruženje filmskih glumaca Srbije je na Filmskom festivalu u Nišu od 1994. ustanovilo glumačku nagradu za životno delo, koja nosi njegovo ime.

Živojin Žika Milenković (1928-2008)

Pozorišnu karijeru je započeo u Niškom narodnom pozorištu, a nastavio je u BDP -u gde je proveo skoro četiri decenije (sve do penzionisanja). Bio je glumac koji nikada nije zakasnio na probu, predstavu ili snimanje. Sa podjednakim žarom se posvećivao svakoj ulozi, a tokom jedne sezone mu se dogodilo da je odigrao čak 172 predstave. Kada je jednom prilikom izjavio: „Tužno je to što glumac živi samo između podizanja i spuštanja zavese nakon čega većini nas sledi zaborav”, nije ni slutio da će ostati zauvek upisan u velikane našeg glumišta.

Radmila Savićević (1926-2001)

Glumica čija karijera doživljava vrhunac u ulozi Živke iz „Gospođe ministarke”, čiji je lik predstavlja u šest premijera u četiri pozorišta. Penziju je dočekala kao stalni član Narodnog pozorišta u Nišu u kome je odigrala 40 uloga. Kako je ceo svoj život posvetila ovom pozivu, i kao penzioner nastavlja da radi, najviše na televiziji. Širu publiku zauvek je osvojila kao dobroćudna, prosta žena sa sela - majka Vuka iz serije „Pozorište u kući”, a potom i kao sekretarica Dragiše Popadića u seriji „Bolji život”.

Predrag Tasovac (1922-2010)

Mada je poreklom iz Hercegovine, ovaj doajen pozorišta je za sebe govorio da je veliki „šovinista kruga dvojke”. Glumom je počeo da se bavi sredinom četrdesetih godina prošlog veka u Narodnom pozorištu u Beogradu. Ostvario je veliki broj uloga u JDP - u, Ateljeu 212, Pozorištu na Terazijama, kao i u mnogim tv dramama, serijama i filmovima. Ivo Andrić mu je poklonio rodoslov koji je slučajno pronašao u arhivu, po kome se španski plemić u 15. veku zaljubio u naočitu Bokeljku. Da bi mogli da se venčaju cela porodica Tasovac je dobila špansko poreklo.

Ksenija Jovanović (1928-2012)

Kao kćerka glumačkog para Irene i Branka Jovanovića, njen život je od rođenja bio vezan za pozorište. Mada je za ljubav svojih roditelja jednu godinu studirala ekonomiju, uspela je da ih ubedi da je puste da se i ona okuša u onome što voli. Tokom bogate karijere, njen urođeni otmeni izgled je doprineo da je reditelji i publika doživljavaju kao glumicu ozbiljnog repertoara. Bila je glumica koja je živela za umetnost, van kuloarskih zbivanja. Kako je mikrofon veoma voleo njen glas, snimila je 210 radijskih uloga.

Rade Marković (1921-2010)

Ovaj nosilac modernog, svedenog stila glume, glumačku karijeru je započeo u grupi „mladih beogradskih entuzijasta” u kojoj je upoznao i svoju buduću ženu - Oliveru Marković. Ostvario je mnoge uloge na filmu i TV, režirao dva dokumentarna filma i bio profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Ako za nekog možemo da kažemo da je bio posvećen glumačkom poslu do poslednjeg daha, onda to važi za njega. Preminuo je pripremajući ulogu specijalno za njega adaptiranu, A. P. Čehova „Tri sestre”.

Dragan Laković (1929-1990)

Celu svoju životnu karijeru je posvetio deci igrajući u brojnim filmovima i emisijama za njih. Najpoznatija među njima je „Deco, pevajte sa nama” u kojoj je ostvario saradnju sa dečijim horom „Kolibri”. Dečija manifestacija „Radost Evrope” i danas se tradicionalno završava pesmom „Zdravica”, koja je njegovu karijeru više usmerila na pevanje za decu. Generacija dece je pevala i pevaće pesme svojoj deci „Lako je prutu, da se sokoli”, „Vuče, vuče, bubo lenja”, „Šta je na kraju”, „Ivin voz” i mnoge druge.

Petar Kralj (1941-2011)

Bard domaćeg glumišta. Do uspeha je dolazio kroz neprestanu borbu, a svaku pruženu šansu je prihvatao bez razmišljanja. Vodeći se mišlju da umetnost počinje tamo gde prestaje zanat i svestan da je to na sceni nemoguće, tragao je za novim umetničkim rešenjima sve dok se pozorišna zavesa nije spustila zauvek. Kako je pripadao najslavnijoj generaciji pozorišta Atelje 212, sa željom da sačuvaju uspomenu na slavnog glumca, scena Teatr u podrumu je preimenovana u Scenu Petar Kralj.

Svoje mesto na poštanskim markama do sada su između ostalih dobili: Dobrica Milutinović, Žanka Stokić, Mija Aleksić, Zoran Radmilović, Miodrag Petrović Čkalja, Danilo Bata Stojković, Neda Spasojević, kao i poznati upravnici pozorišta i reditelji: Soja Jovanović, Bojan Stupica i Mira Trailović.