Neki psiholozi smatraju da nas to prati od malena kada su roditelji čitali priče za laku noć, među kojima ima dosta sa rečenicom – u svaku sobu možeš ući samo nemoj u onu, ili ceo dvorac ti je na raspolaganju sem zapadne (istočne) kule. Naravno, neposlušna junakinja bajke naravno baš tamo ode, nađe nešto što ne bi smela da vidi, bude kažnjena kada se njen prestup otkrije, ali se na kraju nekako sve dobro završi i ona se uda za princa iz bajke i živi srećno do kraja života.

Sva deca rastu sa takvim bajkama, nebitno da li su iz evropske, azijske ili neke druge književnosti. Od malena se uče da trebaju da budu poslušna i da ne rade ono što im brane roditelji ili neko drugi koji na to ima pravo. Deca kasno shvate da se priče iz života ne završavaju kao one za laku noć i da u ogromnoj većini slučajeva nema nagrade za učinjeni prestup. Roditelji nam oproste, svakako, ali određeni delovi tela trpe strašne posledice pre tog čina oprosta. Nakon odrastanja i napuštanja roditeljske brige nad nama krećemo da sami krojimo svoju sudbinu i da sami sebi podnosimo račune za naše postupke. Međutim, nekako ne izlazimo iz sveta iskušenja i zabrana: na poslu (ako smo našli posao) nalazimo na razne zabrane čije se kršenje kažnjava ili smanjenjem plate ili otkazom, lekari nam strogo zabranjuju neke stvari bez kojih ne bi mogli da zamislimo naš život, bračni drug takođe ima neka svoja pravila koja nije poželjno ne poštovati, zarad mira u kući. I naravno, opet padamo u ista iskušenja i radimo ono što ne bismo smeli, sa nadom da će se sve srećno završiti.

Nedavno istraživanje naučnika sa Univerziteta Nortvestern (Northwestern) u Čikagu u vezi večite potrebe žena za čokoladom otkrilo je to da žene ne mogu odoleti čokoladi i da osećaj krivice samo povećava njihovo uživanje tokom konzumiranja ovog slatkiša. Kada osećaju krivicu, žene se samo bolje pripremaju na veće uživanje u nečemu što smatraju zabranjenim. Tokom istraživanja, 40 žena je bilo uzeto za eksperiment, polovina njih je pre konzumiranja čokolade gledalo slike sa gojaznim ženama i u vezi zdravlja, a druga polovina je čitala magazine o politici i berzi. One žene koje su čitale o zdravlju, više su uživale u čokoladi od druge polovine. Kako kaže Kelly Goldsmit, vođa istraživanja, osećaj krivice zaista može povećati zadovoljstvo.

Ona je upozorila da ovaj princip važi i za druga, mnogo štetnija, zadovoljstva među koje spadaju pušenje i konzumiranje alkohola i da važi za oba pola, iako su u ekspermentu učestvovale samo žene. Princip važi ne samo za štetna zadovoljstva, već je uveliko primenljiv i na uvek aktuelno pitanje seksa na poslu, sa kolegom/koleginicom. Iako sve firme strogo zabranjuju bilo kakav fizički odnos među zaposlenima, to se dešava stalno i svuda. Mnogobrojna istraživanja širom sveta potvrđuju iskaz dr. Goldsmit, da svi učesnici osećaju veliki osećaj krivice nakon samog čina, ali da ih opasnost od mogućnosti otkrivanja dodatno uzbuđuju. Procenat onih koji su ostali bez posla nakon otkrivanja njihove avanture je preko 80%, a tužbi zbog narušavanja Zakona o poslovanju i rušenja ugleda firme dostiže i do 40%.

Koje su posledice naše slabosti prema zabranjenim stvarima? Gojaznost, povišen krvni pritisak ili neki drugi ozbiljniji zdravstveni problem, razlaz sa voljenom osobom ili čak razvod, otkaz na poslu do kojeg nam je stalo a jedva smo ga dobili... Vredi li sve to samo zato što nemamo dovoljno odlučnosti da kažemo NE? Sudeći po izjavama svih ispitanika u anketama, ne vredi ali kako odoleti iskušenju. Trebalo bi da se te lekcije iz detinjstva mnogo lakše i ozbiljnije prihvate i da shvatimo da su to samo priče koje služe da nam ulepšaju detinjstvo a kroz koje se provlače lekcije za kasniji život. A oni srećni krajevi u bajkama služe samo da bi mi lakše zaspali na kraju, a ne ostajali uplakani nakon gašenja svetla brinući kako je završila naša glavna junjakinja.

I kada vas neko pita: Zašto je to tako? Odgovorite jednostavno: Zato!

Izvori podataka:

http://www.economy.rs