Trgovci organima ih redovno posećuju i nekad godinama vrbuju da sa njima pođu na kratak put u Indiju, gde će se obaviti operacija vađenja bubrega. Nakon nekoliko nedelja, ljudi se vraćaju sa velikim ožiljkom na leđima i sumom od maksimalno 2000$, koja u Nepalu predstavlja bogatstvo. Na ilegalnom tržištu organa njihovi bubrezi dostižu deset puta veću cenu, i uglavnom se transplantiraju stanovnicima zapadnih zemalja koji dolaze u Indiju da bi ovu intervenciju obavili i dalje znatno jeftinije nego u svojoj zemlji, ili izbegli duge liste čekanja u svojim bolnicama.

Mrežu ilegalnih trgovaca čine opasni i beskrupulozni kriminalci, gotovo uvek u sprezi nekim od lokalnih stanovnika. Oni poseduju uvežbane tehnike ubeđivanja pomoću kojih podstiču ljude da pristanu na ovu suludu transakciju. Pored uveravanja da im je drugi bubreg potpuno nepotreban, oni često tvrde i da će im ubrzo nakon intervencije izrasti novi organ na mestu izvađenog. Iako zvuči neverovatno, mnogi Nepalci iz najsiromašnijih ruralnih sredina poveruju u ovu priču i odluče da istrpe patnju zarad bolje egzistencije. Nažalost, često nije potrebno mnogo ubeđivanja.

Neki od njih, poput Gete, majke četvoro dece, to urade kada shvate da ne postoji drugi način da prežive:

„Deset godina su u naše selo dolazili ljudi koji su nas vrbovali da prodamo bubreg. Uvek sam odbijala. Kako je moja porodica rasla, shvatala sam da nikada neću uspeti da im obezbedim kuću i komad zemlje bez koje više nismo mogli da preživimo. Tako sam otputovala u Indiju sa svojom rođakom koja je poznavala trgovca organima i obavila operaciju. Procedura je trajala samo pola sata, ali sam u bolnici ostala tri nedelje. Dobro sam prošla tokom operacije, kad sam se probudila osećala sam se kao da se ništa nije dogodilo. Plaćeno mi je 200000 nepalskih rupija, sa kojima sam kupila kuću i malo zemlje. Nažalost, kuća mi se srušila tokom zemljotresa, 25. aprila ove godine.”

Međutim, nisu svi imali sreće čak ni onoliko koliko nesrećna Geta, kojoj je bubreg plaćen nešto manje od 2000$. Poslovi transplantacije organa u Indiji cvetaju, a tržište treba zadovoljiti sa više od 10000 bubrega godišnje, zbog čega su se pojavili trgovci organima sa još nižim etičkim standardima. Pohlepni za što većom zaradom, na prevaru dovode ljude u Indiju i uzimaju im bubreg, vraćajući ih kući sa daleko manjim sumama novca od one koju plaćaju dobrovoljnim prodavcima.

Prošle godine, magazin Time je objavio priču Kenama Tamanga, koga je na prevaru u Indiju odveo njegov zet, ubedivši ga da mu je tamo obezbedio dobar posao. Kada su stigli u Čenai, odveo ga je bolnicu i rekao da će mu lekari izvaditi bubreg, ali da ne treba da brine jer neće imati zdravstvenih problema, a novi bubreg će mu ubrzo izrasti. Sličnu sudbinu je doživeo i mladić Ganesh Bahadur Damai, koji je preko posrednika došao na jug Indije u potrazi sa poslom, ali se nakon mesec dana vratio u Nepal sa sumom od 150$ koliko je dobio za svoj bubreg od lažnog poslodavca.

Nakon što su ove priče obišle svet, Forum za zaštitu ljudskih prava u Nepalu (PPR Nepal) je pokrenuo akcije stalnog monitoringa i programe edukacije stanovništva u kojima se ukazuje na sve opasnosti i stvarne posledice ove intervencije. Po rečima Laxman Lamichhana, pravnika i koordinatora programa, podizanje svesti ljudi je dug i mukotrpan proces jer se radi o dva srodna problema. Sa jedne strane, neophodno je odvratiti ljude od dobrovoljne prodaje svojih organa, a sa druge strane je važno informisati stanovništvo o opasnostima koje vrebaju od lažnih poslovnih ponuda, kidnapovanja, pa i ubistava koja se sve češće dešavaju u beskrupuloznoj „berbi” bubrega.