Reč zombi pojavljuje se u mnogim afričkim jezicima. U Kongu, njeno značenje je fetiš; u Dahomeju to je naziv boga pitona. U savremenom vudu značenju, odnosi se na božanstvo zmije koje oživljava mrtvaca koga je vrač odabrao da mu bude sluga. Vudu rituali su mešavina afričke magije i religije, tako da ima elemenata i zapadnog okultizma i popularnog katoličanstva. Mada zombi jede, diše, obavlja prirodne potrebe, čuje, pa čak i govori, on se ne seća svog prethodnog života, a nije svestan ni svog sadašnjeg stanja. Drugim rečima zombi je robot.

Da li vudu vračevi zaista imaju moć da nakon smrti, vrate ljude u život? Da li je cela ova legenda o zombijima samo zavaravanje, koje vudu sveštenici namerno šire? Mrtvi se mogu vratiti u nešto što je naliko životu, kao zombi, nesvesni robovi zlokobnih vračeva pod čijom će vlašću biti. Tako bar veruje narod Haitija, koji je duboko ogreznuo u vudu tradiciju. Ima li nekog racionalnog objašnjenja ovakvih i sličnih slučajeva umrlih ljudi, pokopanih, a mesecima ili godinama kasnije vidjanim da su još uvek živi, ali bez razuma i kontrole?

Medju onima koji su verovali u prirodno rešenje, bio je i dr Antoan Vilije, istaknuti francuski lekar, koji je godinama živeo na Haitiju. On nije verovao da iko može da bude oživljen iz mrtvih. Prema teoriji koju je zastupao, neki vračevi na Haitiju poznaju droge koje mogu izazvati duboku obamrlost koja može da se izjednači sa smrću, pa bi 'posle smrti' i sahrane otkopali svoju žrtvu i povratili je u život, ali ne i u normalan život, jer je pod uticajem tih droga funkcionisanje mozga prestalo.

Vudu je oduvek bio veliki biznis. Ljudi moćnici Haitija sebe su proglašavali vračevima, sejući laži da se mrtvi mogu vratiti. Stvarali su zombije. Zombiji su nakon nekog vremena postajali njihovi vlastiti robovi.

Na kraju možemo samo da se zapitamo, da li je moguće da u dalekim predelima Haitija i danas rade 'mrtvi' muškarci i žene, osudjeni da dirinče sve dotle dok ih stvarna smrt ne oslobodi robovanja?