Pravoslavni narodi koji poštuju Julijanski kalendar, večeras dočekuju Novu godinu. Iako je u doba komunizma na našem prostoru proslava srpske Nove godine bila zabranjena, restoranima izdata striktna naredba da tog datuma moraju da prestanu sa radom najkasnije u 22h, a sumnjivi su bili i oni kojima je 13. januara bio rođendan, srpski narod je slavio krišom i iz inata.
Srpska Nova godina će večeras biti tradicionalno dočekana širom Srbije. Čini se da ove godine nema uobičajene euforije, a skromno okićene ulice i trgovi u našoj prestonici gotovo da asociraju na 1979. godinu kada je Beograd bio prvi put ukrašen. Da li je razlog opustošen novčanik naših sugrađana koji jedva čekaju da se završe januarska slavlja ili je ovaj praznik izgubio draž koju je imao u vreme kada se proslavljalo tajno „kada niko nije smeo”?
Po Julijanskom kalendaru 1. januar je poznat kao Mali Božić koji se smatra završetkom božićnih svetkovina. U nekim krajevima kod nas sačuvan je običaj spaljivanja ostatka badnjaka kao i pravljenje obrednog hleba ili Vasilice. Na taj dan se u svim hramovima pravoslavne crkve služi liturgija Svetog Vasilija Velikog čiji se pomen takođe obeležava prvog dana Nove godine.
Vasiljev dan je obilovao brojnim živopisnim obredima. Tog dana se ponovo unosio badnjak i dolazio položajnik, na trpezi se služio deo božićne pečenice koji se do tog dana čuvao, a provevši u bdenju noć, devojke su bacale svoju obuću napolje nadajući se da će se vrh cipele okrenuti u pravcu van kuće, što je značilo da će se u narednoj godini udati.
U doba Karađorđa skupštinsko zasedanje se tradicionalno održavalo 14. januara, jer se verovalo da je tog dana najpogodnije vreme da se podnesu izveštaji, osmisli godišnja strategija i dogovore budući poduhvati.
Kao preživeli narodni otpor uvođenju Gregorijanskog kalendara 1582. godine, tradicija obeležavanja Julijanske Nove godine, osim u pravoslavnim državama postoji u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj (Alter Silvester) kao i u nekim delovima Galske zajednice u Škotskoj (Endinburški Am Bothan).
Kako je Vlada Srbije 31. decembra 2012. godine preporučila državnim organima i poslodavcima da omoguće zaposlenima da 14. januara odsustvuju sa posla, sutra ne pokušavajte da idete u banku ili poslom u neku državnu službu pošto je za njih prvi dan Nove godine po Julijanskom kalendaru neradan. Ukoliko se, prema postojećem predlogu ovaj datum upiše u zvanični kalendar državnih svetkovina, on će postati neradan za sve. Za sada se kod nas praznuje šest državnih praznika: Nova godina, Božić, Sretenje, Praznik rada, Vaskrs i Dan primirja u Prvom svetskom ratu, tako da će srpska Nova godina biti sedmi praznik na spisku neradnih dana u godini.
Poslednjih godina je primetno da u vazduhu nema više onog nekadašnjeg žara. Kako je bilo slađe onda kada se nije smelo i kada je slavlje srpske Nove godine predstavljalo bunt komunističkom režimu, mnogi građani će večeras ostati kod kuće sa turobnim mislima o ekonomskoj krizi. Oni koji se ovom velikom hrišćanskom prazniku i dalje raduju, prisustvovaće centralnom događaju u Hramu Svetog Save gde će se održati služenje molebana posle kojeg se, ispred hrama, očekuje novogodišnji vatromet.
