Kada živiš u društvu koje korupcija prožima od najnižih nivoa upravljanja do vrha države, današnji dan, Međunarodni dan borbe protiv korupcije, nameće slojevita pitanja. Možemo li ikada započeti borbu protiv ove pošasti, ako politički lideri nikada ne odustanu od pohlepe, sumnjivih kompromisa i kupovine glasova sredstvima tajkunskih fondova i interesnih grupa još tokom izbornih kampanja? Može li, ikada, u tada očigledno nepravednoj izbornoj trci, nekorumpirana opcija doći na vlast i suštinski promeniti način vođenja javnih poslova? To bi, nažalost, bio jedini put koji nagoveštava uspešnu borbu protiv korupcije.

Suviše često dobijaš šamar demagogije i licemerja kroz izjave da si sam kriv što pristaješ da platiš cene koja ne postoje ni u jednom zvaničnom cenovniku. Kriminalac si, i podstičeš korupciju, ako si pristao da za 300€ svoje ime proguraš na vrh liste čekanja za operaciju, nepošten si ako si javnom službeniku dao 50€ da ti konačno izda neku potvrdu od koje ti zavisi egzistencija, korupcionaš si ako si pristao da za svoje dete platiš privatne časove kod profesora koji ga ocenjuje. Jesi, ali da li si zaista kriv što si postao igrač najnižeg ranga u razrađenom sistemu fleksibilne etike?

E, pa, nisi! Samo si se predao, nemoćan i nakićen magarećim ušima, dok gledaš kako pored tebe proleće život projektovan po meri onih koji svoje vile preko noći legalizuju za 200€, onih kojima se opraštaju neplaćeni porezi i računi, i onih koji u sve što su generacije tvojih predaka gradile zabadaju svoje barjake, kao u ničiju zemlju Divljeg zapada. Nisi kriv, i nisi odgovoran, jer ti u svojim rukama nemaš oružje za borbu protiv pošasti korupcije.

Korupcija je podmukla i otporna biljka. Njeno korenje je u vrhu krošnje, a ne na dnu stabla. Prosto mu nemaš pristup. Ako i pokušaš, vrlo lako ćeš završiti u hijerarhijskom lavirintu, gde se direktoru ustanove sa plagiranim doktoratom žališ da načelnik sa kupljenom diplomom ne želi da sankcioniše korumpiranog, partijski zaposlenog službenika, sivu eminenciju celog sektora, postavljenu da motri na nadređene. Kolike su ti šanse da ćeš uspeti da razmotaš ovaj sistem birokratskih hobotnica, gde svaka svaku drži u pipku? Realno, šanse su ti nikakve.

Problem jeste rešiv, ali uništavanje korupcije mora da započne u vrhu države. Podarimo našim najviđenijim korupcionašima sudbinu svetskih (i komšijskih) političara visokog ranga uhvaćenih u nedelima. Prepišimo je. Toliko umemo. Ako krenemo naniže, problem u svim slojevima javne uprave je nepostojanje kazne i sankcije. Šta je, bez toga, profesionalni motiv čelnicima javnih ustanova da svoj posao rade pošteno, odgovorno i sa precizno definisanim učinkom? To što se uporno oslanjamo na ljudsku čestitost je malo naivan pristup, zar ne?

Nikada na ulazu u neku javnu ustanovu, ili na zidu iza direktorske fotelje nisi video natpis tipa:

„Prihvatanjem mita i poklona, rizikujem da ostanem bez svoje časti, bez svog radnog mesta i budem krivično procesuiran. Nuđenjem mita i poklona, činiš krivično delo i uvodiš zaposlene u ovoj instituciji u svet kriminala, korupcije i beščašća.”

Nisi, jer bi to značilo priznavanje problema korupcije, izazvalo kolebanje kod potencijalnog „darodavca” i nepoželjan osećaj nelagode tokom dogovora „ispod žita”. Mnogo je lakše na zidovima kabineta menjati slike vođa, kao podsetnik na to ko te je na položaj doveo, nego staviti jednu jedinu, jednostavnu i vanvremensku opomenu svojoj savesti.

Samo u sistemu korupcije, ruka koja daje je ispod ruke koja prima. Suštinski nakaradna postavka, neprimerena logici i vrednostima civilizovanog društva, koju u životu održavaju licemerje nezameranja, koristoljublje i saučesničko tapšanje po ramenu. Samo u sistemu korupcije logika kaže da je u redu ostaviti hiljade ljudi na ulici, oštetiti državu za malo bogatstvo, prokockati prirodne resurse i strateška preduzeća - za stan ili auto. Često i za mnogo manje. Do poniženja manje.

Zato, kad god ti se učini da u bilo kojoj vlasti primećuješ nagoveštaj borbe protiv korupcije, izvedi u glavi mali eksperiment. Sastavi spisak svih u bescenje prodatih fabrika, bespovratnih sredstava, poklonjenog zemljišta, nameštenih javnih nabavki i kupljenih radnih mesta za koje znaš u svom gradu. Samo u svom gradu. Onda imena odgovornih, a svi znamo ta imena, potraži u medijima, u zatvorima i u sudskim procesima. Prebroj ih. Odgovor koji ćeš dobiti je jedini pouzdan, vredi više nego sva obećanja, pretnje „za opseniti prostotu” i bizarne zakletve kreatora politike.

I ne veruj da je borba protiv korupcije uveliko počela negde van tvog videokruga, pošto ne žele da te uznemiravaju i zamaraju, kako te uporno ubeđuju.

Jer, ako ikada počne, znaćeš.