Smešteno na severu Holandije, u blizini grada Vesp, selo Hohvejk je dom je za preko 150 osoba o kojima 24h brine visoko-stručno medicinsko osoblje. Selo ima 23 kuće svrstane u 7 tipova: luksuzne, domaćinske, urbane, hrišćanske, umetničke, azijske i kulturološke. Ovo je osmišljeno sa ciljem da se stanarima obezbedi način života što približniji onom koji su vodili u svojim domovima. Sami vode računa o svojim kućama, peru, kuvaju i obavljaju svakodnevne kućne poslove uz stalno diskretno prisustvo tima stručnjaka za negu i lečenje.

Stanari namirnice nabavljaju u Hohvejk supermarketu, a kao u svakom regularnom selu i ovde postoje ulice, trgovi, bašte, parkovi, restoran i bar. Sve je prilagođeno ljudima sa specifičnim zdravstvenim stanjem i podređeno njihovoj bezbednosti.

Demencija je sama po sebi ozbiljan zdravstveni problem, a u Hohvejk zbog ograničenih kapaciteta primaju isključivo pacijente sa teškim oblicima ovog oboljenja i Alchajmerove bolesti. Po podacima SZO, danas preko 35 miliona ljudi u svetu pati od nekog oblika demencije, a svake godine se dijagnostikuje još 7,7 miliona slučajeva. Ovim tempom, broj obolelih u svetu će se udvostručiti do 2030. godine, a utrostručiti do 2050. godine.

Selo Hohvejk je sagrađeno na površini od 160 ari i otvoreno u decembru 2009. godine. Projekat koji je finansirala holandska vlada je koštao 19,3 miliona €. Cena boravka je slična kao u standardnim staračkim domovima u ovoj državi i iznosi 5000€ mesečno.

Osoblje se trudi da atmosfera što više nalikuje kućnoj. Nose standardnu garderobu, a ne uniforme, i ponašaju se u skladu sa tipom kuće u kojoj rade. U luksuznim se ponašaju slično posluzi, a u domaćinskim kao komšije i prijatelji. Kako stanari sami nabavljaju namirnice, oni im pomažu pri kuvanju i planiranju dnevnih aktivnosti. U svakoj kući priprema se različita hrana, drugačije se postavlja sto, sluša druga muzika i sl. Stručni gerijatrijski tehničari rade i kao zaposleni u javnim objektima poput pošte, prodavnice, zabavnih radionica i ugostiteljskih objekata. Roba i usluge u selu se ne plaćaju gotovim novcem, već su svi troškovi uključeni u cenu nege i smeštaja.

Svaki stanar ima svoju zasebnu spavaću sobu sa kupatilom, a dele dnevnu sobu, kuhinju i trpezariju. Jedina vidljiva razlika u poređenju sa turističkim odmaralištima je što se nijedna vrata ne mogu zaključati, da bi se izbegle moguće nezgode i pravovremeno ukazala hitna pomoć u nepredviđenim situacijama, koje su kod ovih pacijenata zbog prirode bolesti veoma česte.

Posebna politika ponašanja prema stanarima Hohvejka podrazumeva da se nikada ne ispravljaju kada pričaju o prošlosti, svojim sećanjima ili poreklu. Tipično za ove pacijente je da imaju očuvano sećanje na daleku prošlost, dok im je slika skorije prošlosti iskrivljena ili potpuno izbrisana. Istovremeno, ukoliko ih direktno pitaju, zaposleni su dužni da im tačno i precizno objasne gde se nalaze i zbog čega su tu.

Selo Hohvejk je dobilo brojne svetske nagrade za idejno i praktično rešenje u smeštaju osoba koje zahtevaju specifičnu stručnu pomoć, izuzetnost u zdravstvenoj arhitekturi i inovativni menadžment.