Burano su osnovali stari Rimljani, koji su napustili grad Altino tokom varvarskih osvajanja, a nazvan je po jednoj od kapija starog grada. Prve kuće su sagrađene na stubovima, kao sojenice, sa zidovima od trske povezane blatom. Kasnije su ove neudobne kuće zamenjene kućama od cigle koje su stanovnici počeli da kreče živopisnim bojama.

Legenda kaže da u davna vremena, vraćajući se kući, ribari nisu mogli da prepoznaju svoje kuće iz daljine, naročito ako su vremenski uslovi bili loši. Iz tog razoga počeli su da ih kreče jarkim i upadljivim bojama, uočljivim sa pučine. Jedna boja je postajala zaštitini znak familije, a ova tradicija se razvijala vekovima kao običajno pravo da pripadnici jedne familije koriste za sve svoje kuće na ostrvu određenu boju. Ovaj običaj je prerastao u lokalni zakon. Ukoliko neko i danas želi da kreči svoju kuću, mora da dobije zvanično odobrenje vlasti za određene boje koje su na toj parceli dozvoljene.

Iako je naseljeno u VI veku, ostrvo Burano je postalo poznato tek u XVI, kada su ga proslavile lokalne žene praveći neverovatno lepu i elegantnu čipku. Krajem XV veka, 1481. godine, slavni Leonardo da Vinči je u gradiću Lefkara kupio pokrov za glavni oltar crkve Duomo di Milano izrađen od čipke sa Burana. Sve do XVIII veka, potražnja za ovim materijalom je bila ogromna, ali mali broj žena koje su čipku izrađivale nije mogao da zadovolji tržište. Krajem XIX veka, 1872. godine, na Buranu je otvorena Škola umetnosti čipke koja je omogućila da se proizvodnja proširi. I danas na ostrvu nekoliko familija koje se još uvek pridržavaju principa ručne proizvodnje čipke samo uz pomoć igle i konca, bez mašina. Iako su ovi komadi tkanine izuzetno skupi, oni i danas imaju svoje tržište kod dizajnera visoke mode čije kreacije krase unikatni, ručno rađeni čipkani detalji sa ovog živopisnog ostrva.

izvor: Isola di Burano