Svet je pomno pratio finale hladnog rata, a olimpijski duh je posustajao nakon ubistva izraelskih sportista na OI u Minhenu, američkog bojkota OI u Moskvi i sovjetskog bojkota OI u Los Anđelesu. Političke igre širom sveta su pretile da zauvek stave tačku na olimpijsku tradiciju, a jedina briga koja se morila Sarajlije tih prvih dana februara ’84 bila je - hoće li konačno pasti sneg.

Dani između 8.2.1984-19.2.1984 predstavljaju najlepše i najslavnije u istoriji ovog grada, gde su u to vreme održane XIV Olimpijske igre. Ideja za ZOI u Sarajevu se rodila početkom sedamdesetih godina prošlog veka među sportskim entuzijastima, a u samom startu je delovala kao utopija. Ipak, ljudi su se istinski i sa puno volje prihvatili posla, upoznavali se sa upitnicima MOK-a, ispitivali mogućnosti za održavanje Igara i izrađivali brojne projekte. Već 1977. godine čekala samo saglasnost gradskih vlasti za zvaničnu predaju kandidature.

Konkurencija Sarajevu su bili švedski Geteborg i japanski Saporo. Nešto ranije, Francuska i Čehoslovačka su odustale od kandidature. Na otvaranju zasedanja u Atini, tadašnji predsednik MOK Lord Kilanin je otvoreno podržao Sarajevo rekavši:

„Možemo da idemo u Geteborg, to će biti disperzija olimpijskih Igara, borilišta su po celoj Švedskoj. Možemo da idemo u Saporo, gdje smo već jednom bili. Treba da otkrivamo nove prostore. To je Sarajevo.”

Valja dozvoliti mogućnost da su u odabiru olimpijskog grada ulogu imale i tadašnje političke prilike. SFRJ je, kao nesvrstana zemlja, bila geopolitički pogodna da ugosti takmičare sa obe strane hladnoratovskih igara bez bojazni da će jedna od njih bojkotovati najveće sportsko takmičenje.

Svečana ceremonija otvaranja održana je na stadionu Koševo, a slike olimpijskog Sarajeva obišle su ceo svet. Igre je otvorio Mika Špiljak, tadašnji predsednik SFRJ, a Olimpijski plamen je tačno u 15:44 upalila Sanda Dubravčić, hrvatska takmičarka u umetničkom klizanju.

Samo dan pre početka Igara, u Sarajevu nije bilo ni milimetra snega. Iako su topovi sa veštačkim belim pokrivačem bili spremni, grad nije odisao zimskim duhom. Noć uoči otvaranja Igara, Sarajevo je zavejao pravi zimski sneg koji je izazvao neviđenu euforiju. Vojska je svu noć na skijama pripremala staze, a na hiljade građana je uređivalo ulice. Ujutru su staze bile besprekorne, a ulice prohodne. Igre su započele u sjajnoj atmosferi.

Za učešće na XIV ZOI prijavile su se reprezentacije 49 olimpijskih nacionalnih komiteta, što je bio do tada rekordan broj u istoriji zimskih olimpijskih igara uopšte. U Sarajevo je stigao i rekordan broj učesnika, sportista i njihovih pratilaca, više od 2,500. Domaćin takmičenja na Zimskim olimpijskim igrama su bili Jahorina, Bjelašnica, Igman, Trebević, Čvrsnica i drugi planinski masivi na užem i širem sarajevskom području, kao i grad Sarajevo.

SFRJ je osvojila jednu srebrnu medalju, u prvoj muškoj trci, veleslalomu za muškarce. Naš heroj OI ’84. bio je slovenac Jure Franko, a legendarni transparent „Volimo Jureka više od bureka” nije zaboravljen ni nakon 30 godina. U osvajanju ove medalje pomogla nam je i neočekivana odluka MOK-a da suspenduje najbolje skijaše tog doba, Stenmarka i Đirardelija, zbog njihovog profesionalnog angažmana, jer profesionalcima tada nije bilo dozvoljeno učešće na OI. Za svoju medalju Franko je od države nagrađen - video rekorderom, što je u to vreme za sportistu bila više nego bogata nagrada. Opsesija milionima, stanovima i nacionalnim penzijama je u svetu našeg sporta zavladala mnogo kasnije.

Tragični heroj igmanskih skokova je svakako bio slavni Primož Ulaga, do tada od milošte zvan „đulaga” jer je „leteo kao đule”. Već nakon prvog skoka bilo je jasno da se na skakaonici nećemo proslaviti, a Ulaga je morao da istrpi kritike razočarane publike koja je vikala: „da lavor baciš niz skakonicu, dalje bi odleteo!”. Pobednici u ovoj disciplini su bili Nemac Jens Vajsflog na maloj, i fantastični Finac Mati Ensio Nikenen, koji je na velikoj skakaonici ostavio drugoplasiranog na čak 17,5 bodova iza sebe.

Iako je hokej poslastica zimskih OI, 1984. godine tu nije bilo mnogo iznenađenja. Ledenim terenom je dominirala čuvena ruska petorka sa bekovima Fetisovim i Kasatonovim i nesavladivim napadačkim trojcem Krutov-Larionov-Makarov.

Ono što će ostati najnežnija uspomena na OI u Sarajevu je prva zlatna medalja Katarine Vit u umetničkom klizanju, i nezaboravni ples na ledu koji su na muziku iz Ravelovog „Bolera” izveli Britanci Džejn Torvil i Kristofer Din. Mnogi stručnjaci tvrde da je to bila najbolja izvedba u istoriji OI, a to je potvrdio i žiri praveći do tada neviđeni presedan. Po prvi put, svi članovi žirija su ovom paru jednoglasno dali najvišu moguću ocenu.

Zanimljivosti:

• Prema pravilima MOK-a visinska razlika između starta i cilja spusta mora biti najmanje 800 metara. Pošto je vrh Bjelašnice na visini od 2067m, a cilj u ravnici na 1273, falilo je par metara. Na vrhu Bjelašnice izgrađen je objekat kao nadogradnja planine, a takmičari su zapravo startovali sa krova tog objekta, tj. sa visine od 2076m. Tako je dobijena potrebna visinska razlika od 800 metara, tj. tačno 803 metra.
• Najviše medalja su osvojili takmičari iz bivšeg Sovjetskog Saveza (25), drugi su bili Istočni Nemci (24), a treći Finci (13). Najviše zlatnih medalja osvojili su Istočni Nemci (9), slede Sovjeti (6), a po 4 su kući odneli USA, Finska i Švedska.
• Maskota Igara bio je legendarni Vučko, mali vuk kojeg je dizajnirao slovenački crtač Jože Trobec. Iako su u konkurenciji bili veverica, jagnje, divokoza, bodljikavo prase i grudva snega, odabran je baš mali vuk kao simbol želje ljudi da se sprijatelje sa životinjama. Prema MOK-u, Vučko je pomogao da se značajno promeni reputacija vuka koji je do tad smatran isključivo za zastrašujuću i krvožednu životinju. Konačnu reč u izboru maskote dali su svojim glasovima čitaoci dnevnih novina.
• Organizacija XIV ZOI koštala je 142,6 miliona dolara, a polovina troškova je pokrivena prodajom prava na televizijski prenos. Ukupno je prodato 250,000 ulaznica, dok su TV prenos sarajevske „bele olimpijade” pratile dve milijarde ljudi, a izveštavalo 4,500 novinara.
• Blizanci Fil i Stiv Mahri osvojili su za SAD prvo i drugo mesto u slalomu.
• Jugoslovenski skijaš Bojan Križaj, koji je u ime svih sportista polagao olimpijsku zakletvu na otvaranju koje je pratilo dve milijarde ljudi širom planete, zaboravio je pola teksta, ali je uz pomoć aplauza punog Koševa ipak nekako završio.
• Nakon XIV ZOI Sarajevu je, uz prelepe olimpijske objekte, ostalo 2,850 novoizgrađenih stanova, nekoliko hotela i 9,500 novih radnih mesta.
• Holivudskom glumcu Kirku Daglasu je, po priči Gorana Bregovića, jedan kafedžija u ćevabdžinici Dalas naplatio 100 dolara za nekoliko porcija ćevapčića. Nakon toga su svi u gradu želeli da ga linčuju zbog nedomaćinskog ponašanja. Zatvorili su mu restoran jer niko nije hteo tu da sedi, pošto ih je obrukao pred gostima. Bregovićeva priča nije samo urbana legenda, stare Sarajlije se sećaju da su za vreme ZOI i džeparoši privremeno odustali od svog nečasnog zanimanja, a da su taksisti bili tako organizovani da se nijedan propust u radu nije desio. Sve što bi gosti zaboravili u njihovim vozilima, uredno je vraćano.
• Na OI u Sarajevu učestvovao je i čuveni Endi Vorhol. Pozvan da sarađuje u seriji postera vodećih internacionalnih umetnika pod nazivom „Umetnost i sport”, ikona pop art pokreta nacrtala je takmičara u brzom klizanju slaganjem superpozicije dve fotografije, kako bi izrazio kretanje. Tako je nastao fenomenalni plakat za ovu disciplinu.
• ZOI 1984 su bile prve u mandatu Huana Antonia Samarana na čelu MOK-a, što je stvorilo neraskidivu vezu ovog čoveka sa gradom koji je zavoleo. Deceniju kasnije, posetio je opkoljeno Sarajevo i sa suzama u očima gledao zapaljenu Zetru. Nakon rata, MOK je obezbedio sredstva za obnovu ove građevine. Samaran ga nije zaboravio ni na otvaranju Igara u Lilerhameru 1994, kada je pozvao svet da minutom ćutanja oda poštu olimpijskom Sarajevu. Dok je svirala numera „Lepo je bilo u Sarajevu…” sa krova dvorane se spuštao Vučko, maskota sarajevskih Igara.

U organizaciji ZOI u Sarajevu učestvovala je cela Jugoslavija sa velikim entuzijazmom, iako su se pre predaje kandidature Slovenci oštro protivili smatrajući organizaciju Igara velikim i nepotrebnim troškom. Nesrećne okolnosti koje su devedesetih godina zadesile prostor bivše Jugoslavije sigurno su doprinele da vrhunski sportski tereni izgrađeni za ZOI ’84 danas izgledaju napušteno i zapušteno. Ipak, tračak nade da će ovi objekti biti obnovljeni postoji.

Na godišnjem zasjedanju Generalne skupštine Evropskog olimpijskog komiteta u Rimu doneta je odluka da će gradovi Sarajevo i Istočno Sarajevo u februaru 2017. godine ugostiti nekoliko hiljada mladih sportista i sportiskinja iz cele Evrope, u okviru 13. evropskog omladinskog olimpijskog festivala (European Youth Olympic Winter Festival – EYOWF). Sarajevo uskoro osvežava svoju olimpijsku istoriju i sve naše nade su uprene ka tome da će u ovom gradu sporstki duh pomoći da, baš kao i ’84, sve Sarajlije dišu kao jedan.

Podaci korišćeni u ovom tekstu su preuzeti sa:

OK BiH, Olympic-Official website of the Olympic Movement, Skijanje, RTS & Absinthe Production - ZOI SARAJEVO, Business Insider (Dado Ruvic foto for Reuters)