U savremenoj civilizaciji, osim seksualne čežnje poljubac predstavlja i način pozdrava, izraz ljubavi, poštovanja i prijateljstva, ali i jednu rutinu koja se podrazumeva. Kako se ne bi zaboravila radost koju nam poljubac donosi i kako ovaj užitak ne bi postao samo čista društvena formalnost u ohopđenju ili uvod u druge aktivnosti, na današnji dan, 6. jula ustanovljen je Svetski dan poljubaca.
Najlepši način izražavanja toplih emocija za sve kulture i narode, predstavlja poljubac. Taj jedinstveni dodir usnama ponekad predstavlja samo izraz srdačnog pozdrava, dobrodošlice ili čestitke, ali i odraz ljubavi koja može biti roditeljska, prijateljska ili ona koja odaje želju ljubavnika.
Osim što nas čini srećnim jer pospešuje lučenje adrenalina, dopamina, serotomina i feromona, dok ublažava rad amigdale, poljubac podstiče imunološki sistem koji tokom razmenjivanja bakterija stvara antitela.
Istraživanja su pokazala da ljubljenje utiče i na vitak stas jer se tokom samo jednog poljupca u proseku sagore dve kalorije, pa ukoliko razmenite 25 poljubaca na dan, bez bojazni od gojenja možete dnevno da pojedete bilo koje parče torte ili kolača.
Kako se tokom strasnog poljupca pokrene čak 36 mišića, ovakav oblik ljubljenja se preporučuje kod ublažavanje procesa starenja, jer se takvom aktivnošću zateže koža na licu i ublažavaju bore.
Da li su ovakav oblik intime ljudi preuzeli od životinja ili je nastao kao instinktivna potreba da okuse jedni druge, uprkos brojnim istraživanjima naučnici nisu došli do konsenzusa. Dok jedni smatraju da je ovakav oblik ljudskog ponašanja nastao podražavanjem ptica koje usitnjavaju hranu kako bi nahranile svoje ptiće, drugi ljubljenje predstavljaju kao emocionalni izraz koji je među ljudima nastao kao oblik timarenja, a mi vas na današnji dan podsećamo na stihove našeg velikog pesnika, Miroslava Antića:
Usne jedino zato postoje da sa nekim podeliš nešto svoje
i da ti šapat šapatom vrate, jer usne postoje da te pozlate.
Da bi se istakla važnost bliskog dodira ljudskih usana, inicijativa da se 6. jul proglasi Svetskim danom poljupca potekla je iz Velike Britanije kada je ovim povodom organizovano nacionalno takmičenje u ljubljenu.
Ovakav oblik zabave je rado prihvaćen i kod nas. Na mostu ljubavi u Vrnjačkoj banji se povodom Dana zaljubljenih već dugi niz godina organizuje takmičenje za najduži poljubac. Sa 39 minuta neprekidnog ljubljenja pobednici 2017. su bili Marija Nešić i Aleksa Busarac, studenti iz Smederevske palanke i Knića, dok rekord za najduži poljubac na svetu i dalje drže Tajlađani Akekači Tiranarta i njegova supruga Laksane koji su prvi put ušli u Ginisovu knjigu rekorda 2011. poljupcem koji je trajao 46 sati i 24 minuta, a potom su 2013. kada su se u kontinuitetu ljubili 58 sati, 35 minuta i 38 sekundi, oborili sopstveni rekord u ovoj „disciplini”.
Prva nežna iskustva sa poljupcima stiču se samim rođenjem, kada kao oblik najtoplije emocije roditelji iskazuju beskrajnu ljubav prema svom detetu. Tokom odrastanja u mnogim pričama poljubac ima čarobno dejstvo. Dok se u nekim od njih od poljupca žaba ili zver pretvaraju u princa, Uspavanu lepoticu iz dubokog sna bude usne predivnog princa.
Naš običaj nalaže da se sa rođacima, komšijama i prijateljima ljubimo tri puta u obraz, jer poljubac je dobar lek za tugu.
