Homoseksualizam je bolest.

Homoseksualizam je prirodni varijaritet prisutan u ljudskoj i životinjskoj populaciji od postanka sveta do danas. Homoseksualno ponašanje u ovoj zemlji nije zakonom zabranjeno, a pripadnici LGBT populacije ne ugrožavaju okolinu, niti su opasni po svoje okruženje. Homoseksualizam nije ideologija totalitarnog karaktera, kako pojedine ekstremističke grupe žele da predstave, niti zarazna bolest. Homoseksualac se ne postaje tako što vas osoba LGBT opredeljenja preobrati u geja.

Homoseksualci se bore za uništenje heteroseksualnih porodica.

Zašto? Stari Latini su u istrage kretali pitanjem "Qui bono", ili Ko od toga ima koristi. LGBT osobe nemaju nijedan motiv da napadnu ili unište koncept tradicionalne porodice. Ono za šta se zalažu je proširenje korpusa ljudskih prava, i izjednačenje svojih bračnih i porodičnih prava sa pravima heteroseksualne populacije. To nas vodi u sledeću predrasudu...

Homoseksualci će usvajati decu i praviti “od normalnih nastrane”.

Niko vam neće doći na prag i oteti dete da bi ga dao homoseksualnom paru na brigu i staranje. Kao i heteroseksualni parovi, oni će usvajati decu koja su neželjena, napuštena, zlostavljana ili odrastaju u nehumanim uslovima. Ne znam ko bi, pri zdravom razumu i čistoj savesti zadržao stav da je bolje da dete odrasta u sirotištu, uz roditelje nasilnike, alkoholičare i narkomane nego u stabilnoj zajednici homoseksualnog para. Istraživanja u zemljama koje dozvoljavaju usvajanje dece od strane homoseksualnih parova su pokazala da ovaj faktor okruženja nema uticaj na seksualnu orjentaciju dece.

S kojim pravom oni paradiraju za svoja prava pored toliko ugroženih kategorija (samohrana majke, invalidi, izbeglice…)?

Socijalne kategorije koje se obično uzimaju za primer nisu društveno izopštene i fizički ugrožene, o njima država jednostavno ne brine dovoljno, uglavnom u finansijskom smislu. Oni nisu meta huligana niti predmet masovne mržnje i osude. Trenutno, ne samo kod nas nego i u svetu, ne postoji globalno ugroženija socijalna kategorija od LGBT populacije. Tu mržnju u najvećem broju slučajeva podržavaju dominantne religijske zajednice. U sekularnim državama gde je religija odvojena od političkog i javnog života, stepen mržnje prema ovoj populaciji je značajno manji.

Parada Ponosa je promocija promiskuiteta, prostote i pornografije.

Koncept “prajda” je promovisanje različitosti. Kao u svakom javnom nastupu koji šalje određenu poruku, i u ovom postoje elementi preterivanja. Obnaženost, maske, javno pokazivanje emocija, muzika i igra šalju poruku- ovo smo mi, ogoljeni, ovo radimo jedni sa drugima, nismo različti od vas, srećni smo i želimo da nas prihvatite u kakvom god obliku da dolazimo. Stav da parada maskirane, vesele grupe ljudi koji se drže za ruke predstavlja javnu sablazan nije ništa drugo do licemerje.

Kako ja svom detetu da objasnim homoseksualce u našem okruženju?

Na svaku negativnu stimulaciju ljudi imaju običaj da potegnu decu. Istu onu decu pred kojom se svađaju, pretrčavaju ulicu na crveno, ogovaraju komšije i prijatelje, psuju, i čine slične skaradnosti. I sad, odjednom, treba objasniti homoseksualizam kao pojavu. Ne bih da vas razočaram, ali ukoliko je progovorilo, i socijalizuje se na bilo koji način (obdanište, škola, parkić), vaše dete zna šta je peder. Jedino što ga zbunjuje je to što nije sigurno kako se i na koji način zloglasni peder razlikuje od njega i kako treba da se ponaša prema njemu. To će od vas naučiti. Da li je zaista toliko teško objasniti mu da se ni u čemu suštinski ne razlikuje i da ne predstavlja opasnost po okolinu? Ne brinite, nećete morati da mu objašnjavate na koji način upražnjavaju seks. To je samo vama zanimljivo, deca nisu seksualno aktivna.

To što oni rade je odvratno.

Svako ima svoj prag tolerancije kad su sex i intima u pitanju. Ozbiljno. Ja sam recimo sklona da mislim da sex imaju samo zdravi, lepi i pametni ljudi, a da se strasno ljube samo oni sa savršenim zubima. Ali, nažalost, okolnosti me demantuju. Sex vrlo pasionirano upražnjavaju i štrokave skrndelje, i mi im to ne osporavamo niti ih bijemo po ulicama. Ne znam zašto bi se neko bavio time koliko privlačno izgleda nečiji seksualni akt, ako vas niko ne primorava da budete svedok ili učesnik. Ako ćemo već da idemo tako daleko, gej silovanja su ekstremno retka, seksulnim iživljavanjima je sklonija muška hetero populacija.

Neću da imam pedera/lezbejku u svom radnom/životnom okruženju.

Niko nas i ne prisiljava, ali ne možemo drugom ljudskom biću uskratiti pravo na postojanje. Do pre pedeset godina na američkom jugu je bilo nezamislivo da u istom delu restorana sede crnac i belac. U svim javnim objektima postojali su odvojeni toaleti za crnce, a u javnom prevozu crnačka sedišta. Posao vođa jedne zemlje koja pretenduje da bude demokratska je da se na nivou države izbore sa predrasudama i primitivmizmom i po cenu lične političke žrtve daju mogućnost za isti kvalitet života svim svojim građanima.

Kapitulacija

Država Srbija je zabranom Parade Ponosa zakazane za 6.10.2012. ponovo proglasila kapitulaciju pred ekstremistima, huliganima i dežurnim izazivačima nereda. Premijer Srbije, direktan donosilac te odluke, je obavestio javnost da je u našem intersu da se otkaže skup koji predstavlja bezbednosni rizik.

Kad država ustukne pred nekim ko najavljuje da će se grubo ogrešiti o njene zakone i ustavna prava građana, ona sebi istog časa kopa raku na groblju demokratije i suvereniteta.

Danas je vlada Srbije puzeći pobegla pred šačicom huligana, i to nema nikakve veze sa LGBT populacijom. Nema potrebe da ih krivimo za sliku Srbije koja je danas poslata u svet. Ona sa njima nema nikakve veze. Zabrana Parade je jasan dokaz da Srbija još uvek računa na ulične pse koji su u protekle dve decenije rešavali prljave poslove za račun države, i da nije spremna da se sa njima obračuna jednom za sva vremena. Evropa nas danas upozorava na njihovo postojanje, i njihovu moć u okviru države koja pretenduje da bude demokratska. Ušminkana vlast ove zemje nosi labavu masku proevroskog opredeljenja, dok im za vratom dišu oni koji su spremni da prebiju pedera, ubiju stranca, razvale skupštinu pa i ubiju političara koji se drzne da krene putem razuma.