Kada je imao manje od godinu dana, Kami je izgubio oca u Prvom svetskom ratu. Sa starijim bratom Lusjanom živeo je u Alžiru, uz nepismenu majku teško oštećenog sluha i babu nezgodnog, despotskog karaktera. Mučno rano detinjstvo nije obećavalo uspešnu budućnost.

Dokaz da obrazovanje može da oplemeni ljudski duh do njegovih najviših potencijala vidimo u onome što je usledilo. Učitelj Luis Žermen je primetio kod Kamija iskru posebnosti u najmlađem uzrastu i nije dozvolio da je ugase siromaštvo i životne neprilike u kojima je dete živelo. Porodica se nadala da će Albera vrlo rano uspeti da zaposli kao trgovačkog pomoćnika, što bi im pomoglo da se izbave iz siromaštva. Učitelj Žermen to nije video kao pravi put za talentovanog dečaka. Postarao se da postavi jake temelje u obrazovanju i opštoj kulturi što će Kamiju omogućiti da dobije državne stipendije za dalje školovanje.

Tri decenije kasnije, diplomirani filozof Univerziteta u Alžiru, sportista, novinar, pisac i učesnik Drugog svetskog rata, Alber Kami je postao i drugi najmlađi dobitnik Nobelove nagrade na svetu. Iako je lista njegovih književnih dela izuzetno bogata (romani - Stranac, Kuga, Pad, pozorišni komadi - Kaligula, Pravednici, Opsadno stanje, Nesporazum, eseji - Svadba, Pisma nemačkom prijatelju, Pobunjeni čovek), lično je smatrao da je najveći doprinos dao u eseju Razmišljanja o giljotini. Ovo delo se i danas smatra jednim od najznačajnijih književnih radova koji su uticali da se promeni percepcija sveta o smrtnoj kazni, i podstakli njeno ukidanje u velikom broju država.

Samo nekoliko dana nakon što mu je Švedska kraljevska akademija dodelila prestižno priznanje, Kami je 19. novembra 1957. godine napisao pismo svom prvom učitelju:

Dragi gospodine Žermen,

Pustio sam da se gužva oko mene ovih dana malo stiša pre nego što Vam se obratim iz najdubljeg mesta svoje duše. Upravo mi je ukazana ogromna čast, koju nisam tražio niti joj se nadao. Kada sam čuo vest, moja prva misao, odmah nakon mojoj majci, bila je upućena Vama. Bez Vas, bez Vaše srdačne ruke koju ste pružili malom siromašnom detetu, bez Vašeg podučavanja i uzora koji ste mi bili, ništa se od ovoga ne bi desilo.

Ne želim da veličam počast koja mi je data, ali ona mi je pružila mogućnost da Vam kažem koliko ste mi značili, i koliko mi značite i danas, te da Vas uverim da Vaš trud i plemenito srce koje ste ulagali u svoj posao još uvek živi u jednom od Vaših đaka koji, uprkos godinama, nikada nije prestao da bude vaš zahvalan učenik.

Zagrljaj od srca,

Alber Kami

Tri godine kasnije, dok je radio na svom mozaik delu Traganje za ocem i Sin ili prvi čovek, u čijim je rukopisima nađena kopija ovog pisma, Kami je poginuo u saobraćajnoj nesreći. U torbi koja je pronađena uz njega nalazio se rukopis romana Prvi čovek, koji je posthumno objavljen.