Parkur (fr. parkour), izmišljena reč, rođak francuske reči „parcours“ što znači „put“, je sistem skokova, pokreta, kolutanja i sletanja dizajniranih da pomognu obučenoj osobi da izbegne ili prevaziđe svaku prepreku na svojoj putanji. Zapravo, parkur je tehnika pronalaženja načina za najbrže savladavanje prepreka,
gde čovek ide preko zidova, ne zaobilazi ih, spušta se niz rukohvate stepenica ne koristeći gazišta i preskače naoko nepremostive razdaljine. Ova tehnika, koja je postala popularna uglavnom zahvaljujući video snimcima na internetu i naročito prihvaćena u Evropi i SAD, predstavlja mešavinu sportske discipline i stila života. Osnivači parkura smatraju ga ekstremnim sportom i rade na njegovom uključivanju u red olimpijskih disciplina.
Popularnost ovoj disciplini doneli su i filmovi koji zbog atraktivnosti često imaju scene potera sa elementima parkura. Neki od njih su "District B13" i mnogo poznatiji film o Jamesu Bondu, „Casino Royale“. Poznavaoci parkura performanse ocenjuju na osnovu nekoliko parametara: težina terena, inovativnost i efikasnost prelaženja prepreke i skladnost i elegancija u nastupu.
Parkur je osmislio David Belle, tinejdžer nemirnog duha u Lissesu, predgrađu Pariza u ranim devedesetim. Njegov otac, Raymond, bio je akrobata i vatrogasac za intervencije u ekstremnim situacijama. Svoj trenutak slave je imao kada mu je 1969. izašla slika u novinama kako visi iz helikoptera u letu iznad Notre Damea i pričvršćen sajlom skida zastavu Vijetkonga koju je neko okačio na vrh kule. Pored avanturističkog genetskog nasleđa, David je imao i interesovanja koja su ga vodila u pravcu ovog ekstremnog sporta. Njegov deda svedoči da je kao dečak bio opsednut Spridermanom i Tarzanom, i stalno ih oponašao u igri.
Čovek koji se bavi parkurom tove se „trejser“ (eng. traceur, onaj koji prati putanju). Ovaj sport još uvek nema svoj zvanični rečnik pojmova, ali „trejseri“ obično opisuju pojmove poput- mačka skok, precizni skok, skok u rolnu, beg od zida- u kojem čovek hoda horizontalno po zidu makar jedan korak. Pored toga postoji nekoliko vrsta skokova- svodova: povlaka svod, Konga ili majmunski svod, obrnuti svod. Zajedničko za svod tehnike je da se prepreka prelazi tako što se na neki od načina ruke postave na doskočno mesto, a zatim noge provuku kroz njih.
Ljudi vični ovoj ekstremnoj tehnici urbanog preživljavanja kažu da je parkur kao jazz. Prvo treba naučiti sve o instrumentu, onda sve o muzici, a potom zaboraviti sve to, i naučiti da se igra i zabavlja u svojim performansama. Suština ovog poređenja je u tome da elitni traceur ne sme da razmišlja o svojim pokretima, već da ih iz iskustva instinktivno primenjuje, dajući svojoj izvedbi utisak lakoće u oku posmatrača i sposobnost prilagođavanja svakom terenu, bez razmišljanja.
