Ne tako davno, od 1. januara 2011. godine, Srbija je prešla sa redovnog na dobrovoljno služenje vojnog roka. Šta se promenilo za nepune 3 godine? Da li se uopšte nešto promenilo, sem broja mladih ljudi u maskirnim uniformama, koji glasno izgovaraju reči svečane zakletve budno praćeni suznim očima majke i ponosnim pogledom oca?
Nekada se momak nije mogao oženiti ako nije služio vojsku. Ako nije dobar za vojsku, kako može biti dobar domaćin? Bila je velika sramota za nečiju kuću kada sina odbiju u regrutnom centru, i taj pečat srama se nosio generacijama. Služiti vojsku u Srbiji, bio je onaj odlučujući korak u životu kada dečak postaje čovek, kada prestaje da bude ''mamina maza''. Bar je tako bilo nekada. Svi pamtimo euforiju od pre par godina, kada se obavezno služenje vojnog roka ukinulo na ovim prostorima, i zamenilo dobrovoljnim, sa obrazloženjem da je Srbiji potrebnija malobrojnija ali profesionalnija vojska, koja će odgovarati potrebama modernog ratovanja. Poslednja generacija ''obaveznih vojnika'' dala je zakletvu u decembru 2010. godine. Odziv je bio 98%.
Danas, na dobrovoljno služenje vojske se čeka u redu. Verovali ili ne. Godišnje se u Centre za obuku vojnika šalje oko 1000 mladića i devojaka, što je po rečima starešina u vojnim odsecima oko polovina onih koji prođu obavezne psiho-fizičke preglede. Interesovanje mladih je, na iznenađenje odgovornih, mnogo veće nego što su mislili pre par godina, tako da postoji predlog da se taj broj poveća na 1800 godišnje u 4 vojna roka, umesto sadašnjih 2. Interesantno je i to, da se svake godine sve više devojaka prijavljuje regrutnim centrima. Vojska Srbije je obavezna da 10% od ukupnog broja vojnika bude ''nežnijeg pola''. Trenutno, broj devojaka koje su podnele molbu za služenje vojnog roka čini 18%. Postoje mnogi razlozi za ovo neočekivano interesovanje, a neki su dati i na zvaničnom sajtu Ministarstva Odbrane na kome se objavljuju konkursi za prijem novih regruta. Interesovanje je probudilo i prikazivanje serije ''Vojna akademija'', koja je na jedan nov i zanimljiv način približila mladim ljudima vojni poziv koji je svakako teško, ali prvenstveno časno zanimanje.
Po rečima načelnika generalštaba VS, generala Ljubiše Dikovića, na svečanosti polaganja zakletve u kasarni ''Vojvoda Živojin Mišić'' u Valjevu, ''sve se češće može čuti mišljenje građana da se treba vratiti redovnom služenjue vojnog roka, a mi tu mogućnost nismo zatvorili''. Ali, uvek postoji to ali, povratkom na obavezno služenje vojnog roka, pripadnici Vojske Srbije bi izgubili pravo na učešće u evro-integracijama i mirovnim misijama širom sveta. Tako je samo 3 dana nakon svečanosti u Valjevu, Ministarstvo odbrane izjavilo da se ne razmatra mogućnost povratka obaveznog služenja vojnog roka. Kako sada stvari stoje, sve ukazuje na to da nisu bili u pravu oni koji su tvrdili da se Srbiji loše piše, jer nema ko da je brani. Bez obzira na razloge zbog kojih mladi ljudi oblače maskirnu uniformu i drže oružje u rukama, poverenje koji srpski narod ima u svoju vojsku je ogromno.
