Ta nagrada nosi ime po čoveku koji je svoj izum namenio poboljšanju života, a najviše se koristi za njegovo uništavanje. Reč je o pronalazaču dinamita, Alfredu Nobelu. Alfred Nobel (1833-1896) je bio švedski hemičar, pronalazač, mirotvorac i industrijalac, koji je sam sebe voleo da zove "dobročinitelj čovečanstva". Njegov otac, Imanuel Nobel, takodje pronalazač (izumeo je šper-ploču) se posebno zanimao za upotrebu baruta i bio je poznat po tome što je pravio pomorske mine za potrebe Ruske mornarice u Krimskom ratu. Alfred je nasledio očevu ljubav prema hemiji i eksperimentisanju, te se počeo najviše baviti pitanjem stabilizacije nitroglicerina, u to vreme najrasprostranjenijeg i najjačeg sredstva za rušenje, ali i najopasnijeg zbog svoje nestabilnosti. Rezultat njegovog rada je bio pronalazak dinamita 1887. godine, 25% slabijeg od nitroglicerina, ali 100% bezbednijeg za rad i još uvek mnogo jačeg od baruta, tako da je vrlo brzo dinamit ušao u svakodnevnu upotrebu. Nobelova zarada na izumu dinamita je bila toliko velika da su se njegovi potomci i rodbina neprijatno iznenadili prilikom otvaranja njegovog testamenta nakon njegove smrti 1986.godine.

Alfred Nobel je, razočaran i zaprepašćen kako se njegov izum koristi u svetu, celokupnu sumu od 31,5 miliona švedskih kruna (danas bi to bilo preko 150 miliona US$) ostavio čovečanstvu, tj, onim ljudima za koje bi Švedska akademija nauka smatrala da su njihovi izumi doprineli poboljšanju života celokupnog čovečanstva. Po njegovoj želji, to bi bili rezultati iz oblasti fizike, medicine, hemije i književnosti. Kada je 1900. godine utemeljena Nobelova nagrada, usvojen je predlog Nobelove velike ljubavi, austrijske baronice Berte Kinski fon Tetu (Bertha Kinsky von Tettau), da se pored oblasti za nagrade iz Nobelovog testamenta priključi i nagrada za mir. Nagrade su prvi put dodeljene 1901. godine, a od sledeće godine nagradu formalno predaje Švedski kralj. Izbor laureata vrši Švedska akademija nauka (za hemiju i fiziku), Karolinski Institut u Stokholmu (za medicinu), Švedska Književna akademija (za književnost) a za mir petočlana komisija koju bira Norveška narodna skupština.

Postoje mnoge pretpostavke, zašto Alfred Nobel nije u svom testamentu predvideo i nagradu za dostignuća na polju matematike. Pored nekoliko banalnih, interesantnih ili razumljivih objašnjenja, ljudima se najviše svidja ono sa primesom skandala i ljudske sujete - za to je kriva jedna ženska osoba u koju se Alfred navodno zaljubio, ali ga je ona odbila zbog poznatog švedskog matematičara Gosta Mitaž-Leflera (Goste Mittage-Leffler). Naravno, ovo su samo nagadjanja, i nema istorijski potvrdjenih činjenica, ali svakako golicaju ljudsku maštu.

Postoji i jedna nagrada koja se greškom dovodi u vezu sa Alfredom Nobelom i njegovom nagradom, nagrada iz ekonomije. Naime, 1969. godine Švedska banka je, obeležavajući 300 godina poslovanja, ustanovila Nagradu Švedske banke za ekonomske nauke u znak sećanja na Alfreda Nobela (Sveriges Riksbanks pris i ekonomisk vetenskap till Alfred Nobels minne). Uprkos pogrešnom shvatanju, ova nagrada se ne isplaćuje iz fonda Alfreda Nobela, nego iz fonda same Švedske banke.

Sama Nobelova nagrada je finansijski osigurana, i iznosi nešto malo preko milion evra, a prvobitno je bila planirana da se tim novcem nastave dalja istraživanja i potpomogne dalji razvoj. Ironija sudbine je u tome, što su dobitnici najvećim brojem odavno u penziji, a mnogi su taj novac potrošili na nešto mnogo opipiljivije od samih istraživanja.