Kvalitet programa koji pravi prodor na tržište odavno za strandardizaciju ima moto „daj za nisku cenu veliku gledanost“. Tvrdnje komercijalnih televizija da one emituju ono što njihovi gledaoci žele da gledaju nisu potpuno tačne. Istina je da one ne zadovoljavaju potrebe gledalaca, već da te potrebe TV stanice proizvode u svrhu velikog profita kao zapravo jedine vrednosti. Naravno da javne ličnosti koje pripadaju kulturnom miljeu i koje bi svojim šarmom, stilom i obrazovanošću podsticale neke prave vrednosti u društvu, u takvom merilu vrednosti ne žele da učestvuju.

Ovakvom produkcijom smo uspeli da dobijemo jedan kvazimod ljudskih vrednosti, koje ozbiljno utiču na dobar deo mladih ljudi koji kao jedini ponuđeni obrazac mode i ponašanja imaju sve one ljudske vrednosti koje ni u jednom ozbiljnom društvu ne bi smele da služe kao primer na bilo kom piplmetru.

Kuda ide savremena televizija govori Nikolas Lindherst (Rodni Troter), jedan od glavnih junaka legendarne serije Mućke koji je za „Radio Times“ izjavio da serija koja ga je proslavila između 1981 - 1991. godine i koja je tada imala blizu 25 miliona gledalaca samo u Velikoj Britaniji, danas ne bi mogla da bude snimljena, zbog toga što je ni jedna televizija ne bi želela. Uporedivši emisiju „Britanija ima talenat” sa psihijatrijskom ustanovom Bedlam, on je između ostalog rekao:

Danas niko ne bi hteo Mućke, prosto ne bismo mogli da ih napravimo. Kuće žele brze rezultate, „rejting blokbastere”, baš kao što je šou Sajmona Kauela. Producenti odbijaju dobre scenarije jer nisu spremni da ih puste da se razviju. Emisija o talentima će odmah, već prvo veče imati sedam miliona gledalaca, pa TV sebi ne može da priušti da „odgaja” i pazi na nešto što će na početku imati samo milion.

Činjenica je da je ova serija imala relativno slab start, ali i da je nakon izvesnog perioda emitovanja postala ne samo jedna od najpopularnijih serija u svetu, već i serija koja je osvojila brojne nagrade uključujući i priznanje Britanske akademije 2004. Rađena po modelu komedije situacije (situation comedy) koja govori o pokušaju dva šarmantna brata da se obogate ne prezajući od sitnih prevara, po istraživanju BBC-a, Mućke su vremenom proglašene za najbolji britanski sitkom svih vremena.

Uprkos tome, relativno mladi žanr „rijaliti šou programa” je uneo u TV produkciju jedan maligni oblik sistema vrednosti. Spisak emisija u kojima se kuva, traži mlada ili menjaju parovi, kao i programa u kojima učesnici koji se posmatraju 24 sata dnevno pristaju da zarad moguće slave ili novca razgolite svoju intimu, je postao toliko veliki da je jedan broj gledaoca postao ozbiljan zavisnik koji zaboravivši sopstveni život, revnosno prati dešavanje čak i onda kada svi učesnici rijalitija spavaju.

Scena je oduvek podrazumevala žrtve, dželate, naručioce i publiku. Da li treba da dođemo do tog stepena „pohvale ludosti“ u kome ćemo proizvesti potrebu kod ljudi da varvarski gledaju i ubistvo? Jedan od najgledanijih talk show programa u Kini je bila emisija Interviews Before Execution u kojoj su osuđenici na smrt iznosili svoje javne ispovesti nekoliko sati pred izvršenje smrtne kazne. Zbog grubog narušavanja ljudskih prava emisija je ukinuta 2012. godine.

Da bi se postigao kvalitet, važno je upravljati svim aspektima proizvodnje TV programa, koja podrazumeva slobodne medije koji neće po principu „hleba i igara” ići na ruku vladajućoj stranci, već negovati kulturno umetnička ostvarenja koja se uvek zbog gledanosti mogu komercijalizovati u razumno društveno prihvatljivim okvirima.

Nadajmo se da će doći neko novo doba koje će nas u uslovima pojačane TV konkurencije u uslovima kontrolisanog postojećeg haosa u rejtingu, vratiti na mesto gde smo nekada stali u produkciji i dati jedan novi, neophodan vetar u leđa za nove Mućke, koje će svojim humorom u benignom snalaženju pred realnom stvarnošću, ponuditi gledaocima jednu novu, ironičnu sliku stvarnosti.