Priča koju delimo sa vama je o događaju koji se desio nedavno, a koji je u suštini živa demonstracija davne Boldvinove mudrosti.

Nakon dugog dana na poslu, socijalni radnik Hulijo Daiz se kroz njujorški Bronks vraćao kući. Presreo ga je tinejdžer naoružan nožem.

Izašao sam iz voza i krenuo da se penjem stepenicama, kada je momak izvukao nož. Tražio je novac. Dao sam mu novčanik i rekao - izvoli. Produžio je dalje, i kako je odlazio doviknuo sam mu:

• „Hej, čekaj malo, nešto si zaboravio! Ako si već planirao da pljačkaš ljude cele noći, mogao bi da uzmeš i moj kaput da ti ne bude hladno.”

Osvrnuo se i začuđeno me upitao:

• „Šta se dešava ovde? Zašto to radiš?”

Odgovorio sam:

• „Ne znam, čoveče, ako si spreman da rizikuješ svoju slobodu za par dolara onda pretpostavljam da ti novac zaista treba. Mislim, sve što sam hteo je da odem na večeru, i dobrodošao si ako hoćeš da mi se pridružiš. Prati me ako hoćeš.”

Imao sam osećaj da mu je stvarno potrebna pomoć. Otišli smo u mali restoran gde obično jedem i seli u ćošak. Menadžer je prišao da se pozdravi, perač sudova je svratio u prolazu, konobari su nas pozdravljali. Klinac je u čudu pitao:

• „Poznaješ sve ovde, je l’ ovo tvoj restoran? Fin si prema njima.”
• „Nije, samo mnogo jedem ovde. Zar te nisu učili da treba da budeš pristojan prema svima?”
• „Ma da, ali mislim da se ljudi ne ponašaju tako u stvarnom životu.”
• „A, šta ti zapravo očekuješ od svog života?”

Njegovo lice se smrklo. Nije mogao, ili nije želeo da mi kaže. Stigao je račun, ja sam ga pogledao i rekao:

• „Izgleda da ćeš morati da platiš račun jer ja ne mogu, novac mi je kod tebe. Ako mi vratiš novčanik, rado ću da te počastim.”

Nije oklevao ni trenutka, pružio mi je novčanik. Dao sam mu 20$, misleći, otkud znam, možda će mu pomoći. Odvažio sam se da zatražim nešto zauzvrat, njegov nož. Dao mi je nož.

Kada sam kasnije ovo ispričao svojoj majci, a nijedna majka ovo ne želi da čuje, rekla mi je „pa znaš, ti si bio takvo dete, kad te neko pita koliko je sati, ti mu daš svoj sat”. Oduvek sam verovao da ako se prema ljudima ponašaš ispravno, tako će se i oni ponašati prema tebi. To je najjednostavnije pravilo ovog komplikovanog sveta.

Priča Hulija Diaza inspirisala je inicijativu #WhoWeAre (ko smo mi) sajta StoryCrops da napravi seriju priča u formi videa koje potenciraju snagu ljubavi nad mržnjom i saosećajnosti nad strahom. Njihov cilj je da kroz kulturu medija u svet vrate društvenim normama i osudama nekontaminiranu dobrotu i empatiju, zarobljene u zaboravljenim ljudskim instinktima.

Dijazova priča je samo mali podsetnik da u svakom srcu postoji zrno dobrote. Onaj ko pokaže istinsku volju da to zrno pronađe i sa njim razgovara, pokazaće njegovom vlasniku šta propušta jer ga je zaboravio i zakopao duboko u sebi, često ne svojom voljom, nego spletom okolnosti i nesrećne sudbine.