Čemu je služio ovaj monolitni spomenik na 13 km od Solsberija u Engleskom okrugu Viltšir, niko ne zna. Postoje razna nagađanja od toga da je bio hram nekom antičkom bogu, preko toga da je bio opservatorija za praćenje vremena i pravljenje kalendara, do toga da je bio mesto za žrtvovanje velikim božanstvima. Sve ove teorije su nekako na klimavim nogama ako se uzme u obzir da je njegova izgradnja trajala od 3000.godpne pa do oko 1600. god.pne. Svaki bog bi se ozbiljno naljutio da je čekao 1400 godina za svoj hram, bez obzira koliko veličanstven on bio; iz istog razloga, dužine izgradnje, neverovatno je da je služio kao opservatorija, naročito posle utvrđivanja da se kameni stubovi ne poklapaju sa većinom poznatih nebeskih tela; pada u vodu i teorija o žrtvovanju jer u centru strukture ne postoji ni jedan kameni blok koji bi odgovarao žrtveniku, a malo je verovatno da ga je neko od turista strpao u džep i poneo kući kao suvenir.

Ipak, naučnike manje interesuje sama svrha ovog zaboravljenog svetskog čuda, koliko način njegove izgradnje. Današnji Stounhendž je samo ruševina nekadašnje građevine, za šta su krivi stanovnici okolnih naselja koji su koristili kamene delove za kuće i popločavanje puteva, i turisti koji su do skora mogli nesmetano da se šetaju po Stounhendžu i prikupljaju suvenire bez plaćanja. U vreme dok je bio celovit, na osnovu rekonstrukcije arheologa to je bila velelepna struktura kamenih blokova, poređanih u dva prstena (spoljni prsten čini savršeni krug) i naslaganih jedan na drugi, težine od 4 do 50 tona. Unutrašnji prsten je rađen od tzv ''plavog kamena'' iz kamenoloma u Velsu, udaljenom 300 km. Izuzetan poduhvat za arhitekte i radnike onog doba, ako se uzme u obzir da treba preći dve velike reke između. Spoljašnji prsten je bio lakši zadatak, jer su kamenje morali da dopremaju iz kamenoloma koji je daleko ''samo'' 30 km. Grupa entuzijaista je 1985. god probala da jedan sličan kamen iz kamenoloma donese do Stounhendža. Trebalo je 600 ljudi da bi se kamen preneo preko nekih nepristupačnih delova puta.

Ko je podigao Stounhendž? Na ovo pitanje niko nema siguran odgovor, uvek nedostaje jedna mala sitnica da bi bio kompletan. Prema legendi, kamenje su iz Afrike doneli divovi a čarobnjak Merlin ih je poređao svojom magijom (ovde nemamo šta prigovoriti, sve je provereno), drugi tvrde da su kamenje postavili druidi u vreme Rimljana, da bi vršili svoje obrede (druidi su se pojavili oko 5 vekova kasnije od završetka Stounhendža). Najprihvatljivija teorija je ona koju je izneo profesor Majk Parker Pirson sa Univerziteta Šefild: ''Kada je sagrađen Stounhendž, radilo se na objedinjavanju celog ostrva. Ono je već negovalo jedinstvenu kulturu – kuće su građene u istom stilu, kao i grnčarija i drugi oblici od severne do južne obale. To je bio sasvim novi pokret, jer je prethodne vekove obeležio snažan regionalizam. Spomenik je tako dobio ulogu simbola nove saradnje između svih krajeva ostrva''.

Veličanstven spomenik ujedinjenju jednog naroda, vekovima odvojenog od ostatka sveta i formiranju jedinstvene kulture u Velikoj Britaniji.