Manir čačkanja nosa

Autor Život i stilSvakodnevicaMedicina i zdravlje

Veliki broj ljudi ne može da se suzdrži od neodoljive potrebe da iz dosade ili navike čak i u javnosti čačka svoj nos. Iako ovaj fenomen spada u jedno od ružnih i nehigijenskih rutinskih oblika ponašanja ljudi, istraživanje sopstvenog nosa na skali najružnijih ljudskih navika ozbiljno prednjači.     

Sudeći po anketama, većina ljudi svoj nos čačka zbog užitka koji je stvoren u detinjstvu. Ta potencijalno štetna navika, medicinski nazvana rinotileksomanija, ružna je čak i kada je upražnjavaju sasvim mala deca, dok kada smo prisiljeni da u javnosti posmatramo kako to rade odrasli izaziva osećaj odvratnosti.

Ukoliko je učestalo, čačkanje nosa deci stvara ranice na sluzokoži koje otvaraju put bakterijama, što može dovesti do raznih infekcija poput stafilokoke aureus u nosu i grlu. Kako mala deca to najčešće čine zbog dosade ili nedostatka daha usled suvog vazduha u sobi u kojoj borave, preporučuje se da se na radijatore tokom zimskih dana stavi posuda sa vodom, a detetu odvrati pažnja od tog „rudnika blaga” nekom drugom igrom koja će zaposliti njihove male ruke.

Deca, izvinite, čačkaju nos kao da u tom malom nosu postoji neka važna stvar. Kao da im je neko, čim su se rodili, šapnuo na uvo: – Obratite pažnju na svoj nos, poklonite pažnju svom malom nosu! Trebaće vam nos!

Duško Radović

Osim kiseonika, čovek disanjem unosi i veliku količinu prašine i drugih stranih čestica koje kada prođu filtere dlačica u nosu odlaze u grlo. Da bi se ovaj proces nesmetano odvijao, sluz u nosu vlaži i proizvodi tečnu materiju koju lako izbacujemo maramicom. Problem nastaje kada ona izgubi vlažnost, počne da se suši i lepi za zidove nosne duplje, što izaziva svrab i otežano disanje. Iako lekari savetuju da ovaj sadržaj ne treba uklanjati iz nosa, naročito ne prstima, ogromna većina ljudi to ipak čini.       

Za razliku od dece koja istražuju sve oko sebe, pa i svoj uvek „dostupan nos”, odraslima je ovakvo ponašanje postalo ružna navika. Istraživanja su pokazala da čak 90% ljudi čačka svoj nos, a da su razlozi zbog kojih to čine sledeći:

  1. ublažavanje svraba
  2. pročiščavanje zapušenih nosnih kanala
  3. zadovoljstvo

Zanimljivo je da tim istim ljudima, ne samo da nije prijatno kada vide da to javno čini neko drugi, već im se takvo tuđe ponašanje ozbiljno gadi.

Ako se izuzmu ekstremni slučajevi, povremeno intimno kopanje nosa nije opasno, ali ne treba zanemariti manire koji ne samo da predstavljaju oznaku lepog ponašanja, već i govore o vaspitanju i nivou kulturne svesti u svakodnevnoj komunikaciji. 

Kamilu verovatno nećete izvući iz nosa, jer su kamile danas retke. Istrebljene su nemilosrdno. Ali danas ima drugih zanimljivih stvari: klackalica, traktora, telefona, čekića i klešta, bicikla i trotineta.

Samo, dobro je uvek staviti maramicu na nos, da neka od tih stvari ne padne na zemlju i da se ne pokvari.

Duško Radović

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 29.10.2015.
Neponovljivi čika Duško, baš me je lepo nasmejao svojim umotvorinama! Što se tiče čačkanja nosa, spadam u onih 90! Verujući da sam lepo vaspitan (?), mislim da to nikada nisam uradio pred nekim drugim a pogotovu ne na javnom mestu! Međutim, prva dva od navedena tri razloga, neumoljivo me teraju na instinkt! A u najvećem broju slučajeva, maramica nije na dohvat ruke...
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Jednom sam bio u Viktoriji i video sam veoma veliku kuću. Rekli su mi da je to banka i da beli ljudi tu stavljaju svoj novac na čuvanje i da vremenom imaju korist. Mi Indijanci nemamo takve banke, ali kada imamo mnogo novca ili pokrivača, mi ih dajemo drugim Indijancima, i vremenom im to donosi korist i naša srca se osećaju dobro. Naš način davanja je naša banka.

Poglavica Makuina

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |