U svetlu aktuelnih diskusija o opravdanosti korišćenja medicinske marihuane, čini se da mnogi pokušavaju da u cilju što brže legalizacije u zdravstvene svrhe zaobiđu poznate činjenice, veličajući marihuanu kao benignu, lekovitu biljku, bez negativnih posledica po korisnika.
Zbog toga što je njen uticaj, prema brojnim naučnim istraživanjima, takav da na prvi pogled strukturu pojedinih reona mozga čini nepromenjenom, među konzumentima ove biljke vlada mišljenje da marihuana spada u „lake droge” i ne izaziva zavistnost. Ipak, sva novija naučna istraživanja pokazuju da tokom konzumiranja kanabisa nervni impulsi u hipokampusu i prefrontalnom korteksu mozga u potpunosti gube svoje koordinisane obrasce. Zbog toga se kod uživaoca ove biljke javlja poremećaj prirodnog hemijskog balansa u mozgu, usled čega oni postaju dezorijentisani.
Burnu reakciju javnosti je izazvala nova studija naučnika sa Univerziteta Bristol, objavljena u stručnom časopisu Journal of Neuroscience, koja je pokazala da kada je mozak pod uticajem psihoaktivnih sastojaka marihuane, njegova aktivnost postaje disharmonična na način koji podseća na one koji daju patološku sliku šizofrenije.
Mada je tradicija uživanja u marihuani u religijske ili medicinske svrhe duga više od 5000 godina, ova zelena, smeđa ili siva mešavina sitno iseckanog lišća, stabljike, semenki i cvetova indijske konoplje (cannabis sativa), od šezdesetih godina prošlog veka predstavlja najčešće korišćenu drogu kako u svetu, tako i kod nas. Za njeno ime se danas u žargonu koristi preko 200 termina, među kojima su najčešći: trava, vutra, džeja, gandža i mara.
Marihuana se danas obično konzumira tako što se njeni izmrvljeni sastojci smotaju i puše u obliku cigarete – džoint (joint), dok oni koji žele posebno da uživaju u njenom dejstvu koriste lulu (pajp, nargila).
Efekat koji konzumiranje marihuane izaziva je različit, a uglavnom zavisi od: vrste kanabisa i količine THC-a koju ima u sebi, načina na koji se uzima, iskustva u korišćenju kao i da li se meša sa nekim drugim opojnim sredstvima. Dok neki ljudi ne osete ništa, većina se oseća relaksirano, a okolina im postaje bez razloga smešna. Reakcija se najčešće javlja samo par minuta nakon udisaja dima, a ispoljava se tako što se uživaocu osuše usta, srce počne ubrzano da radi, krvni sudovi se prošire pa oči pocrvene, a koordinacija postane daleko slabija zbog čega mu vreme protiče veoma sporo. Kada prođe delovanje, najčešće nakon 2-3 sata, korisnik postane pospan i depresivan.
Glavni aktivni sastojak marihuane THC, se vezuje za specifične receptore u mozgu koji se pretežno nalaze u delu koji je odgovoran za pamćenje, koncentraciju i koordinaciju pokreta. Kada uđe u mozak, poput dejstva svih droga, on stimuliše oslobađanje dopamina i aktiviranje dela mozga odgovornog za osećaj zadovoljstva, koji pod uticajem THC-a izaziva euforično raspoloženje.
Veća količina marihuane sa jačom količinom THC-a može da dovede do akutne anksioznosti i paranoje, a događa se i da korisnik (posebno početnik) doživi i takvu psihotičnu reakciju da mu je hitno potrebna lekarska pomoć.
Kako mnogi autori tvrde da umereno uživanje marihuane ne izaziva neželjene promene u organizmu, da bi objasnili princip delovanja marihuane na ljudski mozak, naučnici su moždanu aktivnost uporedili sa koncertom sinfonijskog orkestra, koji zvuči usaglašeno, samo onda kada su sve sekcije ritmički ujednačene. Ukoliko samo jedan mali segment ne funcioniše, javlja se disharmonija. Po sličnom principu rade i nervni impulsi u mozgu koji samo onda kada su sinhronizovani na određenim frekvencijama, omogućavaju pravilno procesuiranje informacija i donošenja odluka. Svaka promena u sinhronizaciji moždanih talasa vodi do disharmonije moždane aktivnosti, pa samim tim i do poremećaja u rasuđivanju, pamćenju, koncentraciji, kao i kompletnom ponašanju.
Zablude:
Zabluda je da marihuana ne izaziva zavisnost. Osobe koje konzumiraju marihuanu kako bi ublažili „emotivne smetnje”, nesvesno ulaze u začarani krug u kome uzimaju ovaj narkotik da bi ublažili emotivnu bol, a tu bol sve više produbljuje upravo sve češće korišćenje i stvaranje zavisnosti, koje može da ima za posledicu ozbiljnu depresiju.
Zabluda je da je pušenje marihuane manje opasno od pušenja običnih cigareta, jer marihuana ima 70% više kancerogena. Jeste činjenica da se cigarete kanabisa konzumiraju u manjem broju od običnih cigerata, ali se ona udiše dublje, a udahnuti dim zadržava duže u plućima.
Kako se veliki broj saobraćajnih nesreća sa smrtnom posledicom događa upravo kao posledica uzimanja kanabisa, zabluda je i da „niko nije umro od marihuane”.
Zabrana prodaje alkohola je davno uticala ne samo na drastično smanjenje broja alkoholičara, već i na smanjenje društvenih problema koji su nastajali kao posledica alkoholisanog stanja. Ako se ovome doda činjenica da je broj pušača samo kod nas znatno opao od kada je uvedena zabrana pušenja na javnim mestima, zabluda je da legalizacija marihuane ne bi dovela do povećanja broja onih koji ovaj nakortik koriste.
Treba li dozvoliti da istraživanja koja nesumnjivo dokazuju da ova biljka, kao i svaka farmaceutska sirovima uostalom, može imati negativne efekte po ljudsko zdravlje, spreče njenu legalizaciju u tretmanu najtežih oboljenja? Naravno da ne, ali njeno uvođenje u zdravstveni sistem treba da bude sporvedeno pod strogom i dobro organizovanom kontrolom države, a ne prepušteno savesti privatnih uzgajivača, preprodavaca i prerađivača.
Čini se da svojim upornim insistiranjem na neškodljivosti, oni koji su najviše zainteresovani za legalizaciju marihuane u zdravstvene svrhe čine sebi medveđu uslugu. Legalizacija zahteva ozbiljan pristup gde se oseća prisustvo države i stručnjaka iz oblasti medicine i farmakologije, a ne konzumenata koji se kunu u njenu svemoć.
