Ako je suditi po stavovima češkog političara Vita Jedličke, vredi pokušati. Na teritoriji od samo 7 km² između Srbije i Hrvatske, on je 13. aprila 2015. osnovao državu Liberland koja već ima svoju web stranicu, nacrt ustava, zastavu i državni slogan „Živi i pusti druge da žive”. Jedlička je predsednik češke desničarske Partije slobodnih građana, političke grupe bliske bivšem predsedniku Vaclavu Havelu, koja ima jedno poslaničko mesto u Evropskom parlamentu.

Liberlend se nalazi na obalama Dunava, između Bačkog Monoštora u Vojvodini i Zmajevca u Baranji, teritoriji koju po rečima Vita Jedličke u procesu razgraničenja nisu tražile ni Srbija ni Hrvatska, što je po međunarodnom pravu čini regijom terra nullius ili ničijom zemljom. Bilateralni sukob oko ovog područja, poznatog kao Gornja Siga, postojao je između Srbije i Hrvatske još od 1947. godine, ali je sa idejom jugoslovenstva izgubio na značaju i nikada nije rešen.

Od dana kada je osnovana, država Liberlend je po pisanju medija dobila zahteve za državljanstvo od preko 200,000 ljudi širom sveta. Po podacima sa zvaničnog državnog sajta, da biste aplicirali za državljanstvo potrebno je da ispunjavate sledeće uslove: da poštujete druge bez obzira na rasu i veroispovest, da poštujete nepovredivost privatne svojine, da niste komunista, nacista ili ekstremista bilo koje vrste i da nemate kriminogenu prošlost.

„Cilj osnivača nove države jeste da stvore društvo u kojem mogu da prosperiraju pošteni ljudi, a da im država ne zagorčava život nepotrebnim zabranama i porezima. Jedan od razloga za osnivanje Liberlenda je sve veći uticaj interesnih grupa na funkcionisanje država i sve lošiji uslovi za život ljudi. Osnivače inspirišu Monako, Lihtenštajn ili Hongkong”, stoji na sajtu Liberlenda.

Vit Jedlička je izjavio da mu je osnovni pokretač za osnivanje savršene države bila sudbina njegovog oca, čija je privatna firma bankrotirala kada je Centralna banka Češke proizvoljno podigla kamatne stope na 25%. Oštro kritikuje korporatizam EU i nudi rešenja:

„Jednostavno nije tačno da morate biti članica EU da biste trgovali sa Evropom. Danas vidimo da postoji mogućnost da Velika Britanija napusti EU i opasnost da Grčka bankrotira. Zato je ovo malo više od parčeta zemlje. Mi postavljamo model za druge države kako da na bolji način uspostave svoju društvenu strukturu. Jedna (južnoevropska) država nam se već obratila za pomoć. ”

Za ovu nedelju najavljena je prva poseta predstavnika Slobodne države Liberlend komšijama, Srbiji, Hrvatskoj i BiH. Kao jedan od osnovnih zadataka, Jedlička je naveo stvaranje dobrosusedskih odnosa i uspostavljanje pravnog sistema baziranog na iskustvu država poput Švajcarske, Velike Britanije, Estonije i SAD-a. Državna vlada će imati 10-20 članova i svoju policiju, ali ne i vojsku. Funkcionisaće na principu otvorenih granica.

Planove mu je malo omela stroga šengenska zona, koja je nametnula granicu između nove državne tvorevine i evropske Hrvatske. Međutim, Jedlička je i tu video pozitivan aspekt, tumačeći uspostavljanje granice kao faktičko priznanje njegove države od strane EU.

Ima li ova država budućnost? Ma kako odlučno nastupao njen tvorac, šanse da će neko za 100 godina pričati o Liberlendu kao suverenoj državi su ipak - nepostojeće. Za to postoji mnogo razloga.

Čak i ako se odlučite da svoju državu ne osnivate na teži način, secesionističkim pokušajima ocepljenja sa teritorije jedne suverene države, nego pronađete „ničije parče” na mapi, osvajanje neće ići lako. Bilo da se radi o regiji Bir Tawil između Egipta i Sudana, dunavskoj adi između Srbije i Hrvatske ili celom Antartiku (ako ste baš megaloman) terrra nullius nikada nije baš „ničija zemlja” kako je u tom trenutku vidi međunarodno pravo. Veće su šanse da ćete otvoriti staru Pandorinu kutiju nego osnovati svoju državu. „Ničije” teritorije su uglavnom ničije jer rešavanje njihovog statusa još nije došlo na red, ili još uvek nije prioritet okolnim državama. Ove teritorije čekaju pogodan diplomatski momenat, ili se čuvaju kao tas za vagu u procesima rešavanja krupnijih međususedskih pitanja. Tu za „padobranca” nema mesta.

Ukoliko domislite da je pametnije ne naći se između dve države, a znate da jedna država polaže pravo na okean u teritoriji od samo 20 km od obale, iskustvo milionera Majkla Olivera će vas odvratiti i od namere da svoj kapital uložite u pesak i sagradite ostrvo u okeanu. U januaru 1972. godine, Oliver je osnovao mikrodržavu Republiku Minervu na sred Pacifika, južno od Fidžija i Tonge, spojivši dva koralna grebena u malo veštačko ostrvo. Vlasti Kraljevine Tonge su celih mesec dana čekale da vide da li je u pitanju šala, a onda kratkom vojnom intervencijom osvojile Minervu, koju je samo dva meseca kasnije priznao Južnopacifički forum kao legitimnu teritoriju Kraljevine Tonge, podržavši proglas da su koralni grebeni tradicionalna ribarska lokacija ove države.

Tu dolazimo do poslednje prepreke, poznate kao veze i poznanstva, jednom rečju - diplomatija. Prosta deklaracija o uspostavljanju nove države, infrastruktura i populacija nisu dovoljni. Da bi se rodila nova država potrebno je da njeno postojanje priznaju suverene države, bilo da je podržavaju ili osporavaju. Što više država prizna uspostavljanje nove, to je njen legitimitet veći a budućnost izvesnija. Najpouzdaniji parametar u proceni legitimitata nove države danas je članstvo u organizaciji UN. Bez obzira na broj međunarodnih i regionalnih organizacija u čijem radu nova država učestvuje, san o suverenosti je ostvaren tek kada se njena zastava zavijori na Menhetnu, ispred sedišta Ujedinjenih nacija.

Iako je Jedlička svom projektu pristupio veoma ozbiljno, svetski stručnjaci za međunarodne odnose su uvereni da je i sam tvorac Liberlenda svestan da stvaranje ove države nije realno. Oni Liberlend posmatraju kao zanimljiv politički eksperiment osmišljen sa ciljem da ukaže na aktuelne zakonodavne i proceduralne nedostake EU.

Ukoliko vas je zainteresovala tema mikrodržava, pogledajte i naše članke:

Silend, država ni na nebu ni na vodi

Igra prestola na ničijoj zemlji